Stalno pričamo o dijetama i mršavljenju, imperativu zdravog i lepog izgleda za žene. Dakle, pričamo o saniranju posledica.
A šta su uzroci?
Zašto se stvarno gojimo?
Koliko naš stav prema hrani i emotivno stanje utiču na gojenje?
Mislim da svaka žena zna odgovore i mislim da se tih odgovora debelo stidimo.
Poznavaoci delovanja emocija na organizam kažu da se uvek gojimo iz straha.
Strah nas tera da povećamo svoju težinu i obim, da pritisnemo zemlju i zauzmemo mesto, kako bismo što uverljivije bili živi.
Žene znaju da navedu još mnoštvo razloga za gojenje, ali u suštini, verovatno ispod svakog od tih razloga leži neki strah.
Gojimo se jer preterano jedemo
Opet, poznavaoci strahova kažu da svaki strah ima koren u strahu od smrti.
Što zatvara krug logičnosti – jedemo da bismo održali život – obuzme nas strah – jedemo više da napakujemo zalihe života.
Taj krug je, međutim, veoma širok i obuhvata sve ono zbog čega ne možemo da prestanemo da jedemo, iako dobro znamo da uzimamo prekobrojne zalogaje, ne možemo da odolimo hrani, iako uopšte ne osećamo glad, otvaramo frižider savršeno svesni da nam treba uteha, a ne tegla eurokrema.
Zadovoljstvo i hedonizam su jedna strana priče, ali jedenje veće količine hrane zapravo ne donosi više zadovoljstva. Upravo suprotno. Nezadovoljni smo što radimo protiv sebe i što ne možemo da se zaustavimo iako znamo šta radimo, ljuti smo i na sebe i na okolnosti koje su nas suočile sa tolikom slabošću, potreba za utehom je još veća i još više jedemo. Eto još jednog zatvorenog kruga.
Upadanje u začarane krugove ipak donosi ono što psiholozi nazivaju psihološkom dobiti, pa koliko god bili svesni da postupamo pogrešno, nismo u stanju da prestanemo, dok ne uvidimo šta dobijamo i šta u sebi hranimo.
Prethodne tekstove iz ovog serijala pročitajte ovde.
Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
