Prevrćem sveske, izvrćem džepove, slučajno čitam poruke na telefonu i špijuniram Facebook profil svoje dece, muža, momka.
Znam da bi se ljutili kad bi znali, ali ja ne mislim ništa loše, samo se brinem za njih. Naročito kad vidim da nešto nije u redu. A to svaka majka, supruga, devojka, lepo vidi. Oni hoće da sakriju od mene to što nije u redu, da se ja ne brinem, znam, ne žele da me uznemiravaju i potresaju. I kad ih lepo pitam, oni kažu ništa, ništa, a ako ih posle opet još par puta lepo pitam, oni se ljute i kažu, lepo ti kažem nije ništa, ostavi me na miru.
Pa vidi se iz aviona da je nešto, a ja možda mogu da pomognem, joj, toliko se sekiram. A i lakše bi im bilo kad bi se poverili, podelili teret, pa nisam ja nerazumna i sve mogu da podnesem, samo me ta strepnja ubija. Mogu ja, njima za ljubav, da se pravim kako sam poverovala da nije ništa, neću još dodatno da ih opterećujem, ali naći ću ja o čemu se tu radi, rešiću ja to na svoj način.
Dosadna sam, znam, ali toliko se brinem, a sigurno mogu da pomognem
I nastavljam da njuškam, prisluškujem, detektivišem i uopšte, radim sve ono što do krajnosti ugrožava privatnost mojih voljenih i od čega maksimalno šize, to ih zapravo najviše nervira kod mene.
Doktore, da li je sa njima sve u redu?
Prethodne tekstove iz ovog serijala pročitajte ovde.
Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
