Da bismo se dobro osećale, ponekad moramo da se namaskiramo i kostimiramo. Uslovno rečeno ponekad.
Momenti kad možemo da budemo opuštene, a to znači bez šminke i frizure, pa čak i neoprane kose, u dronjavoj trenerci i ofucanim patikama, sa donjim vešom za koji se posle svakog pranja odlučujemo da ćemo ga baciti sledeći put, vezani su za nedeljni boravak u domaćoj atmosferi, velika spremanja, krečenja i ostale kućne radinosti, koje nam pružaju izgovor da skoknemo do prodavnice a da se i ne pogledamo u ogledalo.
Iako se dobro osećamo tako rasterećene, neko ko nas sretne na putu do prodavnice može sasvim opravdano da pomisli kako smo se namerno odronjavile za neki maskenbal. Makar jedna papilotna na šiškama doprineće utisku onoliko.
Ali, nedelja je prošla i iz kostima očajne domaćice uskačemo u kostim poslovne žene, a pošto posle posla idemo na koktel, promociju, predavanje, onda već u osam ujutru imamo svetlucavu senku nad teškim crnim trepavicama, šljokice na maloj crnoj haljini, cipelama i tašni, ljubičastu maramu sa srebrnim nitima, da se slaže uz karmin i nokte.
Ah, evo opet onog slučajnog prolaznika koji nas je juče sreo pred prodavnicom. Očigledno se napreže da se seti odakle smo mu poznate, a onda mu sine, to je ona što se stalno maskira, možda je detektiv, a možda opet ide na maskenbal.
Neke od nas stalno nose kostim za svaku priliku, pod devizom uvek spremne.
Od jutra do sutra kapci su nam iscrtani crnim ajlajnerom, dva sloja pudera i bordo ruž ističu naše aristokratsko bledilo, a potpetice imamo na čizmama, cipelama i patikama, crno ne skidamo, a svetleće i drečave detalje menjamo svakodnevno.
Jer život je maskenbal, a mi očekujemo pozivnicu u svakom trenutku.
Prethodne tekstove iz ovog serijala pročitajte ovde.
Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.