To da se tajna može sačuvati, svakako je trip. Zato što nismo opremljeni za čuvanje tajne. Tajna stvara pritisak, koji zahteva ventil i moramo da popustimo, pre ili kasnije, tako što ćemo se nekome poveriti.
Svaka žena ima nekoliko osoba od poverenja, koje imaju nekoliko osoba od poverenja, koje imaju nekoliko…
I onda osobi od poverenja nešto ispričamo, ali da nikome ne kaže.
Ona to može, samo ako potpuno zaboravi na to. Ta osoba od poverenja. Ali onda se dešava (kad-tad) da osoba od poverenja čuje od nekog trećeg to što sigurno zna da nije nikome ispričala, jer se toga seti tek kad čuje od tog trećeg. Pa kad ode kod osobe koja joj se poverila i pita je kome si još rekla, ispadne da je zakleta tajna poverena još barem dvema osobama od poverenja.
Jedina sačuvana tajna je ona koju nikada nikome ne poverite.
Sve ostalo je samo pitanje vremena. Koliko će biti potrebno dok krajnje poverljivim kanalima vaša tajna ne dospe u javni opticaj. Kao tajna naravno. Jer svi koji pričaju i dalje se trude da održe status tajne i poveravaju se rečima ovo ostaje između nas ili nemoj nikome da kažeš.
Kad priča o nečemu počne zahtevom za tajnošću, opustite se. Verovatno niste vi oni od kojih će otići dalje. Jer već je otišla
Muškarci nisu ništa sposobniji od žena da sačuvaju tajnu, ali razgovori u poverenju spadaju u ženski domen i ženski trip.
Zato, ako ste nekome nešto poverili, razmislite koliko vremena će to ostati tajna i šta ćete učiniti kad se sazna.
Jer, možda samo čekate da vaša tajna bude otkrivena, pa da se oslobodite tog tereta i uradite nešto konstruktivno, bez obaziranja na to šta ko i koliko zna.
Prethodne tekstove iz ovog serijala pročitajte ovde.
Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
