Za neke mršave ljude kažu pa ne može ni da se ugoji, kad je baksuz.
I ima istine u tome. Posmatrajte. Takva osoba nema mira. Stalno ima prigovore na sve što se događa oko nje, odnosno, stalno želi da interveniše.
Skuva kafu i sedne, zavali se u fotelju kao da će da gustira dva sata.
A onda odjednom skoči da donese čašu vode.
Posle tri srka, seti se da treba da pošalje poruku, pa ode po telefon, ako puši, prazniće pepeljaru, a verovatno je i prati i menjati posle svake cigarete, a ispušiće barem četiri, i do dna šoljice već je toliko puta ustala, pomerila se, savila, tražila, našla, prebacila, izravnala, ubacila, da ste imali utisak da gledate ubrzani film, a ne uživanje u šolji kafe.
Ako gleda film koji je baš interesuje, neće ispuštati daljinac i stalno će utišavati i pojačavati, a čim počnu reklame skočiće da nešto časkom počisti, skloni, obriše, raspremi i svaki čas će proveravati da li su prošle reklame. Usput će svima okolo izdavati naređenja, a verovatno i telefonirati. Ako ništa drugo, nezadovoljno će komentarisati scene u filmu koje joj se ne sviđaju, izgled glumaca, ali i karaktere likova koje igraju.
Ona nije u stanju da svu pažnju posveti jednoj radnji, da se udubi i prepusti, jer je verovatno kontrol frik (baksuz) i nema ni malo poverenja u to da je nešto dovoljno dobro i smisleno, ako ona svakog časa ne skakuće okolo i sve nadgleda, dovodi u red i popravlja.
Baksuzi su mršavi, flegmatici debeli. Ni jednima ni drugima nije baš lako. A ni svima ostalima sa njima
Mrdajući neprekidno u svojoj neurotičnoj uključenosti na sve struje odjednom, verovatno stalno troši šest puta više kalorija nego što može da unese obrokom koji joj ne drži pažnju i ne zanima je.
Posmatrajte ugojenog kako nepomično leži pred TV-om i jedino mu radi ruka od činije kokica do usta, a usta jedina mrdaju dok žvaće. On je udubljen u radnju, smeje se, izraz lica mu se menja, trza se ako neko dobije udarac, i toliko je udubljen da nema pojma da je pojeo osam kilograma kokica. Ako zazvoni fiksni telefon, na pamet mu neće pasti da ustane da se javi, ma možda ga neće ni čuti.
Gledajte ga kad jede. Isto kao što je udubljen u film pojeo tonu grickalica nemajući nikakav uvid, svesno i usredsređeno poješće celo pile, vanglu prženih krompirića uz pola kila hleba i dva litra koka kole.
A posle će tražiti nešto slatko. I naći će.
Taj sigurno nije baksuz. Ali nije ni dobrodušni debeljko, kao što izgleda da jeste. On ne voli što je debeo i hteo bi da smrša, ali tako dobro nalazi sebe u hedonizmu, koji tako efikasno opravdava razne njegove nemogućnosti i nedostatke, da duboko ispod naslaga sala sigurno živi strah od neuspeha, strah od promene, strah od odgovornosti.
Puno strahova, koje treba nahraniti.
Prethodne tekstove iz ovog serijala pročitajte ovde.
Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
