Savremena otuđenost među ljudima, teškoće u ostvarivanju emotivnih veza i uopšte u pronalaženju adekvatnih partnera, počivaju na temelju upotrebe seksa kao transformatora za potrebe pražnjenja i punjenja. Drugo ljudsko biće, njegovo telo i zadovoljstvo koje u njemu možemo pronaći, samo su još jedna stvar koju treba imati, koju treba konzumirati i potrošiti, da bi za sledeći put potražili novu stvar koju treba imati.
Muškarci su odgovorni za ovaj koncept. A žene su odgovorne za saučestvovanje. Trenutno zadovoljstvo je isprazno i potrošno. Kad konzumiramo seks sa nekim koga je zgodno upotrebiti, jer je dovoljno privlačan, a nama treba seks iz ovog ili onog zdravog i korisnog razloga, to je kao kad sami navalimo na porodično pakovanje sladoleda. Poješćemo što više možemo, a ono što ostane i istopi se, prosućemo u sudoperu, a pakovanje baciti.
Ambalaža nam ne treba. I sledeće pakovanje sladoleda doći će u sopstvenoj ambalaži. Najeli smo se, nauživali i odbacili pakovanje. I posle se čudimo zašto smo i dalje nemirni, frustrirani, prazni i besni.
U konceptu uzajamnosti, ljubavi i raskošnog uživanja, seks je na najudaljenijem mogućem kraju od bilo kakvog besa.
