Zato i samo zato što nemaš strpljenja da sačekaš pomoć, čak i onda kad si je tražila. Naročito onda kad si je tražila.
Žene se hvataju za čekić, merdevine, lopatu i sekiru, uglavnom ne zato što su stvarno same i prinuđene da sve rade kako znaju i umeju, nego zato što hoće odmah da završe neki posao, koji bi bilo koji muškarac u njihovoj blizini (muž, dečko, sin, komšija, kolega) obavio bez muke i bez opasnosti da se povredi ili nešto usput pokvari.
Zašto to radimo?
Jer smo hajduci i mučenice, dva u jednoj.
Hajdučica hoće sve da iskontroliše, a najbolji način za to je da sve uradi sama, a mučenica hoće da svi vide kako su svi oko nje nesposobni, neinventivni, spori i praktično, neupotrebljivi, pa ona jadna, sve mora sama.
To je bolest i to se leči.
Sve moraju same, u sve se petljaju i svega se poduhvataju
Strpljenjem.
Sigurno svaka žena ima koga da pozove da joj utovari ugalj, nacepa drva, popne se na merdevine i okreše grane, zameni slavinu i ukuca eksere, samo možda ne tog trenutka kad je njoj zgodno, nego mora malo da sačeka da se muškarac organizuje.
Samo neke nisu u stanju da pričekaju ni minut.
Ovakvim stavom ne samo što zaslužuje etiketu muškarače nego zaista obezvređuje muškarce oko sebe, a možda im i uspešno nameće osećanje krivice.
Smete da se oslonite na muškarce i da računate na njih.
A ako to nikako ne možete sebi da dozvolite, zabrinite se.
Prethodne tekstove iz ovog serijala pročitajte ovde.
Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
