Žene smo, pa i kad ne znamo šta hoćemo, hoćemo bolje, a često i više. Hoćemo da podelimo informacije o najvažnijim stvarima u životu. Čak i ako smo vrlo knjiški tipovi i pažljivo izbegavamo svaku vrstu informativnog treša, čuvajući mozak od budalaština, nikada nećemo poverovati da su trvenja na političkoj sceni važnija od partnerskih odnosa, seksa, dijete, šminkanja i čizama.
A informacije o tome nećemo dobiti gledajući dnevnik ili čitajući dnevne novine ili prateći najnovija dostignuća u oblasti mobilne telefonije i kompjutera.
Tipski tekstovi sa naslovima pet, sedam, deset stvari koje treba ili ne treba da uradite u krevetu, da kažete muškarcu na prvom sastanku, da poverite njegovim prijateljicama (ups, ovo poslednje sam sad izmislila) pročitaćemo iz dva razloga:
Naslov je glup, ali možda ima nečeg što ne znam.
U, dobar je naslov, možda ima nečeg što ne znam.
Nije kao da stvarno očekujemo da nam ti tekstovi saopšte nešto novo, ali ako na inspirativan i svež način govore o starim, za nas najvažnijim temama, pročitaćemo sigurno.
U, dobar je naslov, možda ima nečeg što ne znam
Nekad će nas tekst zabaviti, nekad ćemo zaključiti da smo besmisleno straćile tri minuta, a poneku informaciju ćemo uhvatiti čak i između redova – to su one poruke koje potvrđuju naš koncept ili ga osvetljavaju iz drugog ugla.
Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
