Tražimo potvrdu. Hoćemo da nam neko kaže da je u redu da budemo to što jesmo. Da se bavimo emotivnim mrtvim čvorovima, da se trudimo da unapredimo svoj seksualni život, da budemo bolje, delotvornije, lepše, privlačnije.
Volimo kad pročitamo kako da se našminkamo da istaknemo oči, kako da se obučemo da sakrijemo stomak, kako da vežbamo da zategnemo dupe.
A volimo i kad pročitamo kako muškarci ne vole preterano našminkane žene, pogotovu ne vole ukus karmina i kako smo im lepe takve kakve smo, sa sve stomačićem i dupetom.
Onda vratimo film na trenutke kad smo bile nenašminkane, čupave i nedepilirane i ipak doživele slatke i strastvene trenutke. Da, verovatno je istina da nas ne zagledaju preterano, naročito kad je seks na vidiku.
Onda odahnemo. I nastavimo da se trudimo da držimo dijetu, da se šminkamo za njega, kao za izlazak, da se presvlačimo i vežbamo.
I da čitamo o tome kako da to što bolje i uspešnije izvedemo.
Dobro je da smo prirodne i opuštene i da se dobro osećamo u svom telu u svakom trenutku. Ali dobro je i da se potrudimo da se sebi sviđamo, jer onda ćemo se sigurno sviđati i njima.
Jedan sloj diskretnog rumenila i pudera jeste još jedan sloj samopouzdanja. Dva sloja su već neukus, neiskustvo ili potreba da se maskiramo i budemo neko drugi.
Vidite, sve je psihologija. A u magazinima često piše dosta zanimljivih stvari o tome. I kad neki citat pročitamo svojim muškarcima, kao, vidi šta ovde kažu, on će čuti, makar nas i ismejavao i negirao.
Čuće bolje nego da smo mu saopštile sopstveno, u dlaku isto mišljenje.
Prethodne tekstove iz ovog serijala pročitajte ovde.
Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.