Žene su ređe hipohondrične, jer su prilično navikle na bol. Prag tolerancije se razlikuje, pa su i neke žene kukavice kad treba da izdrže nešto što boli. Neke od nas ne mogu da podnesu depilaciju – čupanje dlaka je ravno mučenju, ali će lagano otići kod zubara i neće tražiti anesteziju za popravku zuba. Bol je nekako sastavni deo života žene i mi to usvajamo zajedno sa ostalim pojavnim oblicima ženstvenosti. Menstruacija, naravno. Jednom sam negde pročitala da neki lekar tvrdi kako žene drame i koriste priliku da skrenu pažnju i otprilike, nemoguće je fiziološki da to boli, nego smo mi emotivno nestabilne. Blago njegovoj ženi! Nju sigurno ništa ne boli. Koji fašista, jbt, pomislila sam. A sada mislim malo drugačije. Jbg, muško je. Nema pojma. Dakle, ako morate na operaciju, birajte muškarca hirurga. Ali kad birate ginekologa, neka vam neka žena preporuči neku ženu.
Mi osećamo sve što se dešava u našem telu, a pošto se stalno nešto dešava, te promene su obično praćene bolovima – blagim ili jačim, koje smo naučile da smatramo uobičajenim neprijatnostima. Nekad i po deset dana pred menstruaciju imamo bolne grudi, otečene smo i bole nas jajnici, malo nam se prodube podočnjaci i nikom ništa. Često tačno znamo kad su nam plodni dani, po blagoj napetosti u stomaku, koju čak i ne svrstavamo u bolove. Registrujemo čak i da li nas boli levi ili desni jajnik, kad se nešto poremeti, mada je jedna žena ginekolog nedavno kazala mojoj prijateljici da je nemoguće da ona oseća koji je jajnik boli. Ultrazvuk je naravno pokazao uvećanje jajnika na koji se žalila zbog benigne vodene ciste. Pa, neke među nama su senzitivnije i povezanije sa svojim telom, nego neke druge.
Ali svakog dana u mom okruženju neku ženu nešto boli. Mi reagujemo na promenu vremena, na vlagu u vazduhu, unutrašnji balans nam je povezan sa spoljašnjim prilikama, a tačno znamo i kad smo se razbolele od stresa, od tuge ili besa. Sve kanališemo telom i to je za nas prirodno.
Prirodno je i da se postaramo da uspostavimo balans kad osetimo da je narušen, a on dnevno varira na vrlo suptilne načine. Znamo koje su nam slabe tačke i koji bolovi nam na šta ukazuju i preduzimamo šta možemo. Nekad progutamo brufen, jer nemamo vremena za čajeve, kapi, meditaciju, disanje, jogu, jer moramo da radimo i završimo posao, iako nas nešto boli. Ali u fitnes centrima, na jogi, predavanjima o psihologiji, samopomoći, zdravoj hrani i alternativnim metodama srešćete gomile žena i tek ponekog muškarca, koji je osvestio svoju žensku stranu i zanima ga da se bavi sobom.
Zdrav muškarac u mladosti ne poznaje periodične bolove tokom periodičnih procesa u organizmu, oni su mašine pune energije, koje rade na hormonski pogon i ne obraćaju pažnju na način rada. Eventualno će poželeti da budu mišićaviji i da malo smršaju, što će im vrlo lako poći za rukom uz malo dodatnog bavljenja sportom.
Dok mnoge zdrave devojke barem jednom mesečno leže sa hladim oblogama na čelu i toplim na stomaku, čekajući da prođe najgori period menstruacije. A to ponekad potraje i nekoliko dana. I one tako nauče da prate svoje telesne procese, da ih očekuju i prebrođuju, a njihovi drugovi možda nikada nemaju priliku da to primete i da saosećaju. I onda porastu i postanu lekari, a nauka kaže da tu nema šta da boli.
Naučile smo da živimo sa svojim bolovima, da ih umanjimo koliko možemo, na načine koji su nam dostupni i da ih pustimo da prođu. Tako se razvija filozofija prihvatanja, stiče iskustvo suočavanja i mudrost prevazilaženja.
Žene se razlikuju od muškaraca na mnogo nivoa, a telo je početni nivo, koji se ogleda u svim ostalim, a svi se međusobno prožimaju. Moglo bi se reći da se najviše razlikujemo po povezanosti sa sobom i prirodnim procesima.
Izvor fotografija: pinterest.com
