Kažu da odelo ne čini čoveka. Definitivno ni većinu zgrada, jer sve liče jedna na drugu. Međutim, u moru sličnosti, izdvajaju se one zanimljivije. Kao što se ljudi oblače prema svom senzibilitetu, tako su se i zgrade, koje smo za vas priremili, odenule u ruho koje progovara umesto njih. Svaka prema svom “senzibilitetu”, tj. svrsi.
Izdvaja se prodavnica elektronike “obučena” u kostim mobilnog telefona, zatim restoran kao simbol velike krabe, spomenik-duh. Mašta i želja za razbijanjem svakodnevnog sivila jeste ono što je potrebno ljudima da bi zgrade izgledale privlačnije, a jedan grad lepše. I ne, one ne izgledaju smešno u svojim kostimima. Inspirativne su i nagone vas da zastanete, pogledate ka nebu i shvatite da i zgrade mogu biti zanimljivi segmenti grada.
Katarina Nikolić više voli životinje nego ljude. Iskrena je, direktna i voli da filozofira. Kažu da je tvrdoglava, a ona smatra da je samo principijelna. Klasična muzika je opušta.