Ne tražiš nikoga i ne iniciraš susrete i druženja
Iako si ponekad usamljena, radije ostaješ usamljena, nego da tražiš nečije prisustvo, da organizuješ druženja, ili da pristaneš na dejt. Plašiš se u šta bi to moglo da se pretvori, ne želiš nikoga da smaraš, niti da nekog uplašiš i razočaraš, ali više od svega ne želiš da se naprežeš da se to ne bi desilo. A svako druženje bi se pretvorilo u taj i takav napor, jer u suštini, ne želiš svoj unutrašnji pakao da deliš ni sa kim. Znaš da ti to ne bi pomoglo i znaš da bi oni sa kojima bi razgovarala baš hteli da ti pomognu i da bi te užasno iscrpli svojim nastojanjima, savetima, utehom. Nisi u stanju da primiš ništa ni od koga, jer znaš da ne možeš ničim da uzvratiš. Ako pored sebe imaš nekog ko uopšte ne očekuje da mu uzvraćaš i ko je u stanju da te sasluša i da bude tu, a da ti ne nudi nikakva rešenja i savete, ta osoba je melem za tvoju dušu. Ali obično se desi da kad nam je najgore, onda moramo sami i nekako želimo sami da prođemo kroz to. Ovo je takođe način na koji tvoja viša svest i tvoja telesna inteligencija sarađuju, zaobilazeći učešće tvog uma i srca, obezbeđujući da se sadržaji koji te ispunjavaju (i zbog kojih se osećaš tako prazno) procesuiraju na način koji je za tebe moguć i tempom koji je za tebe optimalan. Niko u to ne treba da se meša – osim ako osetiš potrebu da potražiš stručnu pomoć, odnosno, da osvestiš svoje potisnute sadržaje i procese kroz koji se oni obrađuju.
Zapravo ti prija samoća
Umesto izlaska sa prijateljem – sa kojim inače voliš da izađeš, jer uvek imate o čemu da pričate i uvek se lepo provedeš – biraš da osteneš kod kuće, pogledaš neki film, spremiš ručak za sutra, ranije legneš, čitaš… Sve što radiš ili ne radiš kad si sama više ti prija nego sve ono što ti je sa drugima uvek prijalo. Potrebno ti je da se družiš sa sobom i da provodiš vreme sama, jer nešto u tebi zahteva da mu posvetiš pažnju, iako to liči na izolaciju, na povlačenje, na odustajanje. To je mera predostrožnosti, taktičko povlačenje sa terena, jer je teren suviše opasan i u svakom trenutku može da postane bojište i poprište. A ti nemaš kapaciteta za borbu, potrošila si svu energiju koju si imala da daješ, ulažeš, emituješ i sada živiš na rezervi, a ona ti je potrebna samo za tebe samu. Samoća je isceljujuća i to je deo onog procesa koji se odvija u tebi, a koga nisi svesna, procesa isceljenja slomljenog srca, osećanja besmisla i malodušnosti, proces pražnjenja od praznine i ispunjavanja punoćom. Potrajaće to. Ali ne žuriš nigde, iako možda imaš intenzivan osećaj da ti vreme ističe, da život prolazi pored, a tebe ne zanima čak ni da ga posmatraš.
Oživećeš u nekom trenutku. Zakucaće ti srce tako da ćeš čuti i osetiti. Oživećeš.
Izvor fotografija: instagram.com/justcozyy
Aleksina Đorđević
