Don’t worry about a thing,
’cause every little thing gonna be all right…
Tako kaže čika Bobi (Bob Marley). A kako da ne brineš? Sedam ujutru je, kasniš na posao, prevoza nema na vidiku, a ako ga i ima, nije onaj koji tebi treba. Na putu do stanice triput si zamalo polomila nogu hodajući po raščišćenim beogradskim trotoarima.
Rise up this mornin’,
Smiled with the risin’ sun…
Da, ustala si u pola šest, nisi oprala kosu jer si zaboravila da uključiš bojler sinoć, pa si se samo na brzaka istuširala poluhladnom vodom. Grejanje su pustili pre neka dva sata, pa je u stanu tek nešto malo toplije nego napolju. Topao krevet te zove u zagrljaj, tužnjikavo ga gledaš dok piješ kafu. Nakon doručka konstatuješ da si se ugojila dva kilograma.
Three little birds
pitch by my doorstep,
singin’ sweet songs
of melodies pure and true,
sayin’ “This is my message to you-ou-ou…”
Aha, na -24 Celzijusovih možda bi i pevale da su žive.
Singin’: “Don’t worry ’bout a thing,
’cause every little thing gonna be all right…”
Singin’: “Don’t worry (don’t worry) ’bout a thing,
’cause every little thing gonna be all right!”
Konačno, stiže autobus. Aparat “Bus plus” ne radi, praviš gužvu na vratima. Uspevaš da se smestiš kod “harmonike”, sedište je toliko hladno da ti se guza zalepila za njega, ali bar si sela. A jajnici, a bubrezi…? Stavljaš slušalice, puštaš radio.
“…’Cause every little thing gonna be all right.”
Singin’: “Don’t worry about a thing, oh no!
‘Cause every little thing gonna be all right!”
Silaziš dve stanice ranije zbog zakrčenja, brže ćeš stići pešice. Šetaš. Marli peva. I gle čuda, stvarno sija sunce, čak osećaš neku vrstu topline na licu (mada, možda ti je toliko hladno da počinješ hladnoću da registruješ kao toplotu. Čula si da su neki naučnici skoro rekli da je to u stvari moguće). Dobro, 20 stepeni je 20 stepeni, pa sad, s koje strane nule, kakve veze ima? Ugrejala te ova šetnja, počinješ čak da osećaš i prste na nogama.
Singin’: “Don’t worry about a thing,
‘Cause every little thing gonna be all right” – I won’t worry!
Ulaziš u pekaru, smažeš toplo pecivo i još jednu kafu, nek’ se nađe. U džepu nalaziš zaboravljenih 200 dinara. Devojka ispred tebe posrće, izvodi piruetu, i prizemljuje se na maximus gluteus. Pomažeš joj da ustane, ona se pravi da ništa nije bilo i manekenskim hodom otpleše sa mesta zločina. Sad se već smeješ.
Singin’: “Don’t worry about a thing,
‘Cause every little thing gonna be all right.”
Stižeš na posao među prvima, ostali su zarobljeni negde na nekom mostu. Shvatiš da zapravo nisi ni pustila radio, već pesmu iz plejera na repeat. Kuvaš kafu i natenane “listaš” novosti na netu, dok Bobi i dalje pevuši, čini ti se, samo tebi.
Singin’: “Don’t worry about a thing, oh no!
‘Cause every little thing gonna be all right!”
Teodora Orestijević je srednjoškolka koja uvek kasni, podsetnik i planer piše po dlanovima i retko skida osmeh sa lica. Obožava mirise, sove i nebo. Ljude ne razume ali ih voli, one voljive možda i previše. Razmišljač, skupljač mudrih misli, pisač, ako ikada pobedi vreme, možda i knjigopisač!
