Koliko puta ste se zapitali šta je zaista sloboda? Da li je često priželjkujete, dok vam ona lagano beži pred očima? Zapitajte se zašto je tako sa vama – možda ovde dobijete neke odgovore za kojima tragate.
Kada vas upitaju šta je za vas sreća, na šta prvo pomislite? Da li je to porodica, deca, detinjstvo, partner koga imate ili želite pored sebe, uspešna karijera, bogatstvo ili nešto više od navedenog? Kada sednete sami sa sobom u svoja četiri zida, upustite se u mislilačku pustolovinu i zapitajte koji su vaši najčešći snovi, želje i težnje? Za sreću ne postoji definicija, ali je osećamo; kada bi nas deca pitala šta je to, ne bismo mogli da im pojasnimo drugačije nego da je to poletan osećaj koji te kao nevidljiva krila vine u nebo. Kada si srećan i ispunjen sve je tu, nadohvat ruke, ništa nije nemoguće. I zato joj svi svakoga sata, dana i godine težimo, nadajući se da ćemo dostići vrhunac te iste sreće. Vrhunac sreće ne postoji, vrhunac karijere ne postoji, vrhunac ljubavi ne postoji – svako ko to kaže je površan.
Možda je surovo što nekoga kategorizujem, ali onda on ne zna pravu istinu postojanja na ovoj planeti. Svako od nas treba da shvati da vrhunac ili kraj, kako ga neki nazivaju, nije zaista kraj, već samo novi početak, usmeren ka nečem većem i još lepšem što nam tek predstoji. Sreća nema svoj početak i kraj, ljubav nema početak i kraj, kao i sam život – sve je jedan nepresušan izvor koji ide ukrug, u vidu energije koja je u nama i koju treba da naučimo da osećamo. Sreća jeste naša realnost koja nas okružuje, ružičaste naočare koje ne smemo da zaboravljamo, budućnost kojoj težimo.
Mnogo puta ste razgovarali sa ljudima, čak i kada vam nije bilo do toga. Ili su oni imali potrebu da vam ispričaju nešto što im je bilo na srcu, dok se vama učinilo beznačajnim. Ili su možda osetili da ste baš vi ta osoba koja će ih najbolje razumeti. Zašto je to tako? Meni su se dešavale situacije da gde god da odem, da li to bila pošta, dom zdravlja ili prodavnica u komšiluku, sretnem neku stariju gospođu koja mi se bez ikakvog razloga obrati, započevši svoju porodičnu priču; ili gospodina kome je potrebna informacija kako da popuni neki formular, pa mi se zahvaljuje zbog moje dostupnosti da mu pomognem. Bezbroj sličnih situacija sa različitim ljudima u pomalo čudnim okolnostima, sve dok nisam uradila natalnu kartu kod mog prijatelja astrologa. Iskrena da budem, nisam od onih devojaka koje veruju u astrologe, proroke sudbine i slične gluposti.
Kada mi je astrolog saopštio da sam neka vrsta medijuma za ljude, nasmejala sam se. Pomislila sam kako je to moguće i šta to znači? Objasnio mi je da ljudi koji dolaze do mene jesu zapravo oni kojima je potrebna neka vrsta pomoći, a ja sam odgovarajući medijum, koji ih upućuje do njihovog odredišta, ma koje ono bilo. Samo, za medijuma je veoma važna otvorenost i dostupnost, koju sam ja izgleda posedovala. Ono što je ključno bilo za mene, a možda i vama pomogne – ma šta god vam se dešavalo i gde god bili – situacije koje vam se dešavaju nisu slučajne, već namerne. Samo treba naučiti da tumačite znakove pored puta, kako biste lakše došli do sebe, svog puta i otvaranja ka univerzumu. Svet je vaš, samo ste vi važni, sve ostalo je nevažno.
Koliko vam je ljubav važna? Na kojoj je lestvici vaših prioriteta? Koliko volite sebe – vreme je za priznanje. Zapitajte se koliko ljubav, prema vašem mišljenju, određuje kvalitet vašeg života. Stanje sreće, radosti, tuge, depresije, mrzovolje, pasivnosti, sve je to odraz ljubavi koju gajite prema samom sebi. Možda dok budete čitali ove redove, reći ćete – koliko besmisla sam pročitala ili pročitao, ali da li je stanje tuge koju osećate laž? Depresija kao svakodnevica, neraspoložena lica koja tumaraju ulicama vašeg grada, iluzija, jedno onda jeste istina – a to je da ste vi u zabludi. Sa kojom sigurnošću, sa kojim se ja pravom vama obraćam na ovaj način? Iz sopstvenog iskustva i iz iskustva mnogo ljudi sa kojima sam imala prilike da se sretnem do moje 25. godine.
Jedna i najbolja stvar koju sam naučila iz njihovih dramatičnih životnih iskustava jeste da – ma koliko ti teško bilo, šta god te lomilo i na kraju i slomilo, ne smeš prestati sebe da voliš. Onog trenutka kada se to desi, ne postojiš. Ljubav nam je svima važna. Od nje dobijamo snagu, volju, sreću, mir. Dokle god je mi negujemo i ona je uz nas, kao verni sluga koji nas pazi i brine o našim interesima. Ukoliko zaboravite da postoji i vi ste zaboravljeni. Gubite svoj identitet, počinju pitanja: ko sam ja, gde pripadam, koji je moj pravi put. Prave odgovore na ta pitanja dobićete preispitivanjem sopstvene duše i srca. Vaši osećaji su vaš putokaz. Kada srce dobuje i vaš se osmeh sam otme – jedino je to pravi znak da je to ono pravo i vaša jedina istina postojanja. Razmislite koji je vaš put sreće, ljubavi i želja – ko zna gde vas on odvede.
Alex Anđelković – Zaljubljenik u umetnost, kad god ima priliku želi da podeli svoje impresije sa drugima, da zaintrigira druge da je makar malo zavole. Umetnost – “Čaroban svet” – njena definicija.