Nailazite na mnogo tekstova i poruka o tome da treba da budete najbolja verzija sebe, da koristite svoje potencijale, uvećate svoje kapacitete, živite svoj najbolji život, volite sebe, budete povezani sa sobom, brinete o sebi. Oni vam objašnjavaju da stavljati sebe na prvo mesto nije sebičnost, nego neophodnost, da samo tako možete zaista voleti druge i ostvariti zdrave i stabilne odnose. Sve je to u redu, ali to je samo faza, koja se odnosi na samospoznaju, na otkrivanje i prihvatanje sebe, svoje svrhe, svog postojanja. Sa svim tim što najzad shvatate da jeste, vaše je da to sve – ponudite svetu.
Živeti svoj najbolji život uopšte nije ono što dobijate za sebe, nego ono što dajete, svima. To je davanje najboljeg od sebe, ne čekajući da postanete najbolji, da biste imali šta da date. Dajte ono što imate, sada i ovde.
View this post on Instagram
Šta uopšte imate?
Imate svoj život, pre svega, do kraja. Šta je ono za šta biste dali svoj život? Šta vas pokreće, inspiriše, ispunjava? Tamo gde leži strast, tu je talenat i sposobnost. To je ono što imate da date, u svakoj situaciji, bez kalkulisanja.
Zapadnjački orijentisana kultura življenja stavlja na prvo mesto ciljeve, snove, ambicije, stapajući ih u jedno – morate imati nešto čemu težite, sanjajte velike snove, rizikujte, usudite se. Možete to. Orijentisani smo ka moći i postignuću. Osvojiti, zadobiti, steći, zaslužiti. Tako ćemo poboljšati sebe i svoje živote. A ipak, iako stalno jurimo za određenim ciljevima i ostvarujemo svoje ambicije, nismo ispunjeni i zadovoljni, nismo mirni.
Osećamo nemir i neispunjenost. Ne možemo da dobijemo sve što hoćemo, a ono što dobijemo, često uopšte nije ono što smo tražili. Ono što nam je potrebno, nije tako prijatno i ispunjavajuće kao ono za čim žudimo. A možda su nam potrebni neuspesi, frustracije, strahovi, padovi, da bismo naučili da budemo skromni, da cenimo ono što imamo i da tu vrednost ne pokušavamo da zaštitimo i sačuvamo od drugih – jer je ona nešto što nam niko ne može oduzeti i što se davanjem i deljenjem samo uvećava.
