Samo kroz patnju možemo naučiti nešto o sreći. Zamislite život u kome svi žive beskonačno i srećno sve vreme. Da li bi se tragalo za nekim pitanjima kao što su: šta je univerzum, kako nastajemo i prestajemo? Ne.
Međutim, nije ni cilj samo patiti, ali je cilj spoznati ko smo. Ljudi se često plaše velikih promena, jer u njima otkriju ko su. Ali tome treba ići u susret, jer ako ne znamo ko smo i čemu treba da težimo, nećemo ni razumeti život i ono što on donosi i odnosi.
Heraklit (Ἡράκλειτος, Heraclitus): “Sve teče”
Upravo tako. Ne možemo dvaput ući u istu reku. Dobre stvari prođu istom brzinom kao i loše, sve je stvar našeg subjektivnog doživljaja. Zato moj savet sebi, a samim tim i tebi jeste da šta god ti se dešavalo – sve će to proći, ali ono što ostaje jesu lekcije koje pritom ne smemo propustiti i ne naučiti, jer iako teče reka, to je jedna te ista, a ona je uvek životna.
Marko Aurelije (Caesar Marcus Aurelius): “Budi kao stena o koju se talasi neprestano lome. Ona stoji nepokretna, a more koje oko nje besni postepeno se smiruje. Nemoj nikada sebi reći: “Teško meni jadniku kad mi se to moralo desiti!” Nego: “Blago meni što živim bezbrižno, što me sadašnji položaj nije srušio i što se ne bojim budućnosti, iako mi se to desilo.”
Sve što te ne ubije, ojača te. Ljudi su takvi, dok ne osete nešto na svojoj koži, nikakvi saveti, ni upozorenja ih ne mogu ubediti, ali želim da verujem da ih bar mogu zamisliti i pokušati da se poistovete sa onima kojima se to desilo jer se nekada iz toga nešto i nauči, a da se sami ne opečemo. Zato otvori oči i opažanjem nauči.
Šopenhauer (Arthur Schopenhauer): “Svaka zabluda je zaključak donesen o uzroku na osnovu posledice. U skladu sa tim, istina koja nas odvaja od zabluda može se porediti sa lekom, kako po svom gorkom i odvratnom ukusu, tako i po tome što svoje delovanje ne pokazuje u trenutku uzimanja, nego tek nakon nekog vremena. Ako istina govori iz sklopa stvari, ne moramo joj odmah priteći u pomoć rečima: vreme će joj pomoći da progovori sa hiljadu jezika.”
Vrlo često se dogodi da nam ljudi pripisuju loše osobine, postupke i dela, koja ne samo da nisu tačna, već neko ko nas poznaje ne može ni da nas zamisli sa tim “dodacima”. Međutim nama nije dovoljno što nam oni ne mogu to pripisati, već želimo da oni koji nas najmanje poznaju to ne misle, ali to je velika greška, jer je upravo to dobro, što nam oni koji nas poznaju to ne mogu pripisati i zbog toga treba biti najsrećniji na svetu.
Kjerkegor (Søren Aabye Kierkegaard): “Sećanje ima veliku prednost što započinje gubitkom, zato je sigurno da nema šta da izgubi.”
Ne treba živeti u prošlosti i čeznuti da nam sadašnjost bude preslikana prošlost, jer možda onda nikada ne bismo upoznali ljude koji će nam kasnije u životu najviše odgovarati, dela koja će nas učiniti ponosnima i zbog svega toga imati mogućnost da osetimo pravu moralnost koja se uvek nalazi u nama samima, ako budemo te sreće da to osetimo, jer je za to potrebno izbeći određene individualnosti, a upravo su to one ostavljene u prošlosti.
Izvori fotografija: najboljamamanasvetu.com, stvarnovažno.org, citymagazine.rs
Sofija Balja nema želju ni da prikaže, ni da zapanji, ni da ubedi. Tekstovi će to učiniti.