Danas je tu i sada, a opet mi ga svakodnevno ukrade poneki plan za sutra. Vizija, želja, san… Odvede me u sutra i moj neponovljivi trenutak, težak lepotom prolaznosti, smelo otme. Savremeni čovek je, valjda, opsednut organizacijom, planovima, mislima o sutrašnjici. Ja sam na začelju te kolone maničnih ljudi 21. veka koji svoj život žive u sutrašnjici, nehotice zaboravljajući na ono “sada”. Trčim, jurim, žurim, planiram i – stanem.
Zar ne poželite bar nekada da ceo svet, jednostavno, stane? Da se motori automobila ugase na jedan trenutak, stanu satovi, stane Sunce, stane Zemlja. Bar na trenutak. I da treba baš taj jedan trenutak da odživite najlepše što možete, jer sutra ne postoji. Ne, naš život je previše uzburkan i nemiran da bismo imali vremena da stanemo. Ili gazi, ili budi pogažen. Puka borba za preživljavanje, reklo bi se. Kad su to ljudi prestali da uživaju? Nikada nije bilo dovoljno para, vremena, pa opet su se više smejali, ljubili, gledali. Živeli su neuhvatljiv momenat sadašnjosti.
Oseti kišu
Sećam se replike iz jednog holivudskog filma: “Bogovi nam zavide jer smo smrtni, prolazni.” Sva lepota tog jednog neponovljivog trenutka može stati u suštinu ove rečenice: Prolazimo, nestajemo, samo jednom živimo i kao takvi – dragoceni smo. Svaka naša milisekunda je autentična i neponovljiva, baš takva kakva je i nikada je na isti način više nikada nećemo doživeti. Zato što je prolazno, zato je i dragoceno, lepo, neprocenjivo. Zašto onda trčimo brže od života i dragocene sekunde trenutka podređujemo onome što će biti, ili neće biti, sutra?
Snovi su tu i nigde neće pobeći. Čekaju nas strpljivo u prikrajku, čekaju da odživimo sada. Da grlimo, ljubimo, osetimo, dodirnemo, zaplačemo, smejemo se, padnemo, ustanemo. Živimo sada, sutra je vizija i izvesna posledica sadašnjosti. Ona je neminovna kreacija sadašnjosti i da bi je besprekorno satkali, sebe moramo dati u potpunosti trenutnom i sada. Zato, svaki put kada osetite da vam danas izmiče iz ruku, da trenutak živite sa pola srca, da dišete jednim plućnim krilom i volite sa pola duše – zamislite onaj trenutak mira kada sve staje i odživite ga. Najlepše ili najružnije, radosno ili tužno, namršteno ili nasmejano, besno ili spokojno. Samo ga odživite. Svim svojim bićem.
Izvor fotografija: weheartit.com
Tamara Ognjanović, pronicljivi idealista u večnom sukobu sa razumom, jer njenim strastvenim duhom gospodare emocije. Zaljubljenik u muziku i ritam, prezire patetiku, fine muškarce i surove racionaliste. Nikada se neće odreći tri stvari u životu: svoje plave kose, ljubavi prema Britney Spears i najjačeg sedativa – serije “Prijatelji”.
