Ne pušite cigarete, ali zato ste redovan posetilac “bulevara mesa“ na Novom Beogradu, gde duž nekih stotinjak metara imate pregršt različitih lokala kada je reč o brzoj hrani. U problemu ste. Cigareta ili brza hrana, u istom ste košu, kako god okrenete. Svetska statistika pokazuje da je stopa smrtnosti od brze hrane približna onoj koju izaziva duvan.
Srbija se od skoro pridružila zemljama u kojima procenat gojaznih nadmašuje procenat mršavog i neuhranjenog stanovništva. Svaki treći stanovnik Srbije trenutno spada u kategoriju gojaznih, najveći procenat gojaznih je zastupljen kod stanovništva starosne dobi između 25 i 65 godina. Dvadeset odsto srpske dece ima problema sa težinom. Glavni uzroci gojaznosti su nezdrava ishrana i odsustvo fizičke aktivnosti. U zadnjih deset godina populacija koja je vrlo podložna gojenju jesu deca. Deca koja mnogo gledaju televiziju, svakodnevno konzumiraju gazirane sokove, slatkiše i grickalice, dok s druge strane vrlo retko ili uopšte ne jedu voće i povrće. To su rezultati najnovijeg istraživanja koje je uključivalo trinaest hiljada đaka u Americi. Svaki sat gledanja TV programa preko proseka (dva i po sata dnevno) povećava verovatnoću za 18 odsto da će dete svakodnevno jesti slatkiše, za 24 odsto da će minimum jednom dnevno popiti gazirani sok i za 14 odsto da će bar jednom nedeljno jesti u restoranu brze hrane.
Brza hrana ne samo da će vas ugojiti već vas može učiniti i depresivnim
Pored gojaznosti, brza hrana utiče vrlo često i na crevne bolesti, pogotovo u letnjim mesecima. Kvarljiva hrana, visoke temperature i nečistoća čine glavne faktore leti za dobijanje crevnih bolesti u slučaju konzumiranja brze hrane. Stručnjaci ukazuju da su crevne infekcije najčešće uzrokovane virusima ili bakterijama koje se nalaze u pokvarenoj hrani ili prljavoj vodi. U kvarljivu hranu spadaju namirnice bogate jajima, majonezom, mlečni proizvodi i mesne prerađevine. Savetuje se izbegavanje jela iz lokala brze hrane u kojima ista stoje na toplom, to jest hrana nije izložena u frižiderima.
Ako ste u zadnje vreme depresivni, možda je razlog način vaše ishrane. Istraživanja su ukazala na činjenicu da konzumiranje brze hrane ima negativan uticaj na mentalno zdravlje, shodno tome ljudi koji je redovno konzumiraju češće su depresivni. Ako redovno posećujete lokale brze hrane, šansa da razvijete depresiju je za pedeset jedan odsto viša nego kada biste jeli kuvanu hranu.
Profil prosečnog konzumenta brze hrane podrazumeva da je slabo fizički aktivan, samac, puši i radi preko četrdeset pet sati nedeljno. Ako se često hranimo brzom hranom unosimo velike količine zasićenih masnih kiselina, samim tim lakše dolazi do degenerativnih promena moždanog tkiva.
U slučaju da imate želju da dugo i kvalitetno živite, zaboravite na pljeskavice, šiševe, pice, raznorazna peciva. U suprotnom ne gine vam Alchajmerova bolest, nešto malo posle pedesete. Odlučite sami.
Prethodne tekstove iz serijala “Živi zdravo” možete pogledati ovde.
Uroš Martinović je nesuđeni puštač muzike, kuvar bez diplome, prenosilac eneregije na sopstvenu odgovornost. Svaki svoj odsanjani san zaboravi čim se probudi, upravo zaboravio jedan.
