Bulimija (grč. bous vo, govedo; limos glad; “gladan da bi i vola mogao pojesti”) je poremećaj vezan za hranjenje koji je, kao i anoreksija nervoza, psihološkog porekla, a može imati strašne telesne posledice. Dok se anoreksičari jednostavno izgladnjuju, bulimičari se “čiste” povraćanjem koje su sami izazvali. Oboleli od bulimije takođe često koriste pilule za mršavljenje, laksative i diuretike da bi smanjili težinu. Mlade žene koje boluju od bulimije, imaju manje simptoma kada se udaju ili presele da žive sa svojim partnerom, saopštili su naučnici. Bulimija je oboljenje čiji su simptomi prekomerno uzimanje hrane, posle čega pacijent izaziva povraćanje. U petogodišnjoj studiji norveških stručnjaka navodi se da su mlade žene sa bulimijom manje jele, ali su i dalje bile nezadovoljne svojim izgledom.
Prema nekim procenama, od bulimije pati između 2,5 i 5 odsto devojčica i devojaka u uzrastu od 15 do 25 godina starosti. Pretpostavlja se, međutim, da su te brojke još i veće. Bulimiju je, naime, moguće uspešno sakrivati godinama, s obzirom na to da je, za razliku od anoreksije, telesna težina uvek u normalnim okvirima.
Istraživanja su pokazala da osobe koje pate od bulimije (kao i one koje pate od anoreksije) imaju slabo razvijeno samopouzdanje. Osim toga, osećaj prema životu nije nimalo pozitivan. Naprotiv, kako sami često navode, život ih tera na povraćanje. “Porodicama iz kojih potiču su, po pravilu, najvažniji sloga i harmonija, dok se sukobi i svađe ili sasvim guraju pod tepih ili ne rešavaju na pravi, konstruktivan način”, objašnjava Anete Lemler-Lauerbah, koja već 12 godina radi u bonskom Centru za pomoć osobama koje pate od poremećaja ishrane.
Ako želimo da se držimo stereotipa, onda možemo da kažemo da osobe koje pate od poremećaja ishrane dolaze iz bolje obrazovanijih društvenih slojeva, ambicioznije su i odmalena se nalaze pod pritiskom uspeha”, kaže lekarka Katrin Imbirovic sa Univerzitetske klinike u Bonu, sa odeljenja psihosomatike. Ona dodaje da razlozi za taj poremećaj mogu da budu nerešeni sukobi unutar porodice, ali i potisnute traume, kao što je seksualno zlostavljanje u ranom uzrastu. “U poslednje vreme primećujemo da i sve veći broj mladih muškaraca pati od tog poremećaja. Mnogi žele da imponuju ženama i u tom smislu pokušavaju sve – od ekstremnog bavljenja sportom, preko strogih dijeta, pa sve do izgladnjivanja i povraćanja.
Taj poremećaj naziva se “Adonisov kompleks” ili “bigereksija”, objašnjava Lemler-Lauerbah. Poznate ličnosti takođe ne mogu pobeći od bulimije. Ejmi Vajnhaus (Amy Winehouse) je umrla u 27. godini u svojoj kući u Kamdenu u Londonu u julu 2011. godine, a zvanična istraga je utvrdila da je uzrok smrti trovanje alkoholom. Prema tvrdnji njenog brata Aleksa, njen imuni sistem je bio oslabljen bulimijom, poremećajem kod koga osoba sama izaziva povraćanje hrane. “Da nije imala te probleme sigurno bi bila i psihički i fizički jača i ne bi umrla tako rano”, rekao je on. On je i opisao kako se kod nje razvio ovaj poremećaj: “Svi njeni prijatelji su to radili, ali su u jednom trenutku prestali, a ona nije. Svi smo znali šta se događa, ali jednostavno, sa time nismo mogli da se izborimo, naročito zbog toga što o tome nismo pričali”.
Prethodne tekstove iz serijala “Živi zdravo” možete pogledati ovde.
Uroš Martinović je nesuđeni puštač muzike, kuvar bez diplome, prenosilac energije na sopstvenu odgovornost. Svaki svoj odsanjani san zaboravi čim se probudi, upravo zaboravio jedan.