U žurbi ste, gladni ste… ulazite na brzinu u najbliži hiper, super, mega, extra ili kako već u današnje vreme zovu velike trgovinske lance. Ne obazirući se na deklaracije na proizvodima koje u trku ubacujete sa rafova u svoja kolica, odlazite kući zadovoljni obavljenom kupovinom, željni dobre i ukusne hrane. U miru svog doma, vadeći iz kese sve što ste pokupovali, dolazite do možda za vas razočaravajućeg otkrića: rok upotrebe je istekao pre dve nedelje, nalepljena deklaracija je prelepljena preko prvobitne, deklaracija je na stranom jeziku, hrana koju ste kupili sadrži više od 10% zasićenih masti/više od 10% povećava rizik od srčanih bolesti/…
Čija je krivica, nas potrošača koji ne čitamo deklaracije ili “onih” s druge strane rafa?
Svaka namirnica po zakonu mora na sebi da ima nalepljenu deklaraciju koja sadrži: naziv i trgovačko ime, spisak sastojaka, neto količinu, uslove čuvanja i skladištenja, rok upotrebe, seriju namirnice, adresu proizvođača, uputstvo za upotrebu/ukoliko je potrebno/, klasu namirnice, količinu alkohola/kod pića koja sadrže više od 1.2% alkohola/, bar kod.
Deklaracija mora biti na srpskom jeziku, uočljiva i čitka, ne sme biti prekrivena nekim drugim oznakama ili deklaracijama, to isto važi i za deklaracije na namirnicama iz uvoza.
Istraživanja su ustanovila da svega 5% potrošača čita deklaracije na namirnicama, na osnovu kojih se na kraju odluče prilikom kupovine.
Vrlo čest slučaj, kako kod nas tako i u Evropskoj uniji jeste taj da veliki broj namirnica ima deklaracije na osnovu kojih se ti isti prehrambeni proizvodi svrstavaju u kategoriju “korisnih” za određene zdravstvene probleme, dok u realnosti to nije istina. Evropska agencija za bezbednost prehrambenih proizvoda EFSA je u skladu sa tom tvrdnjom 2011. godine sprovela ispitivanje zdravstvenog dela 2,760 namirnica shodno njihovim deklaracijama. Ispitivanjem je naučno dokazano da samo 510 namirnica odgovara u potpunosti podacima koji stoje na deklaraciji, a tiču se: spiska sastojaka, neto količine, uslova čuvanja i skladištenja, roka upotrebe i klase namirnice.
Vaš stomak će napuniti korpu umesto vas
Prilikom odlaska u kupovinu, napravite spisak potrebnih namirnica i držite se istog. Naravno, odlazite u nabavku isključivo punog stomaka, u suprotnom korpa će vam na kraju biti popunjena “bespotrebnim namirnicama”… Vaš stomak će napuniti korpu umesto vas.
Ako kojim slučajem imate želju da okrenete i pročitate deklaraciju namirnica koje pazarite, svakako obratite pažnju na prisustvo: fruktoznog kukuruznog sirupa/jedan od najvećih krivaca za dijabetes i gojaznost/, zasićenih masti/uvećava LDL, takozvani “loš holesterol”/, trans masti/uvećava LDL, trigliceride i povećava mogućnost pojave začepljenja krvnih sudova.
U današnje vreme marketinga, sve što je odlično marketinški propraćeno, naći će kupca. Većina korporacija koje se bave proizvodnjom namirnica namenjene deci, a u pitanju su namirnice koje uticu na gojaznost, koriste se oprobanim i već potvrđenim marketinškim cakama: ponavljanjem reklama, izjavama “stručnjaka” o nutritivnim vrednostima…
Da li da verujemo deklaracijama, reklamama, stručnjacima ili stomaku/povesti se sopstvenim osećajem prilikom kupovine, nešto slično odabiru utakmica u kladionici… IMAM OSEĆAJ.
Prethodne tekstove iz serijala “Živi zdravo” možete pogledati ovde.
Uroš Martinović je nesuđeni puštač muzike, kuvar bez diplome, prenosilac eneregije na sopstvenu odgovornost. Svaki svoj odsanjani san zaboravi čim se probudi, upravo zaboravio jedan.
