Posle polena, grinje su najčešći uzročnici alergija. Grinje su paraziti iz roda zglavkara, kojih ima u svakoj kući ili stanu. Žive u ljudskom okruženju: krevetima, dušecima, posteljini, zavesama, itisonima, tepisima, plišanim igračkama, tapaciranom nameštaju, odnosno tamo gde ne dopiru direktno sunčevi zraci, pa tako mogu da se sakriju duboko u šupljine između vlakana, gde su bezbedne od usisivača i drugih opasnosti. Odatle izlaze na površinu da uzmu hranu. Hrane se sljuštenim (izumrlim) ćelijama ljudskog tela, peruti i raznim organskim materijama (čestice brašna, testenine i slično). Nemaju želudac, luče enzime i speifične belančevine, kojima oblažu hranu i potom je izlučuju kao izmet, koji ima snažno alergogeno dejstvo.
Ljudsko telo u proseku odbaci oko jedan i po gram kože dnevno, što je dovoljno da se nahrani, pod idealnim uslovima, oko milion grinja. Odgovara im temperatura od 20 stepeni i visoka vlaznost vazduha (60 do 80 odsto) kao i vlaga u neposrednom okruženju (znoj). Evropske grinje (Dermatophagoides pteronnyssinus) i američke (Dermatophagoides farinae) predstavljaju dve različite vrste. Pronalazač mikroskopa Levenhuk je krajem 17. veka prvi put video ove parazite. Najbolje se vide pod mikroskopom, kada su dobro osvetljene i na crnoj podlozi. Duge su oko 0,4 milimetra, a široke 0,25 do 0,3 milimetra. I muške i ženske grinje su sfernog oblika, površine krem boje sa crnim linijama.
Ako je dete alergično na kućnu prašinu i grinje, u njegovoj sobi treba da bude nameštaj od drveta ili metala, koji može da se briše vlažnom krpom. Iz sobe treba izbaciti predmete koji sakupljaju prašinu.
Prenose se vazdušnim strujama prouzrokovanim uobičajenim kućnim aktivnostima. Dužina života muških grinja je do 30 dana, a oplođena ženska grinja živi i do 70 dana i izleže 60 do 100 jaja. Iz jaja se prvo izleže larva, koja se razvije u odraslog parazita. Za vreme svog života ženska grinja ostavi oko 2000 čestica fekalija i još veći broj inficiranih čestica prašine. Grinje preživljavaju u svim klimatskim uslovima, osim na velikim nadmorskim visinama, gde se ne razmnožavaju. Koje se bolesti javljaju kao posledica alergije na grinje? To su: alergijska kijavica, konjunktivitis i astma, kao i bolesti kože: urtikarija (koprivnjača), atopijski i kontaktni dermatitis.
Kako ukloniti grinje?
Treba koristiti specijalne presvlake (nepropustljive za grinje) za dušeke, jorgane i jastuke. Ukloniti iz spavaće sobe stvari koje skupljaju prašinu (tepisi, itisoni, zavese). Upotrebljavati usisivače sa vodenim sistemom i usisivače sa parom pošto oni razlažu enzime grinja i smanjuju mogućnost pojave alergije. Izbegavati meke, plišane igračke. Posteljinu i zavese prati na temperaturi preko 60 stepeni tokom jednog sata. Plišane igračke na 15 dana preko noći držati u zamrzivaču i potom oprati. Češće bacati kese standardnih usisivača, jer grinje iz njih mogu da izađu. Smanjivati vlažnost vazduha u stanu čestim provetravanjem prostorija. Ukoliko postoje klima uređaji, koristiti HEPA filtere, a ako su filteri standardni, dobro ih prati svakih sedam dana.
Treba znati da izbeljivači i deterdženti ne ubijaju grinje. Hemijski preparati na bazi bezil-benzoata, taninske kiseline i akaricida mogu delovati efikasno, ali i njihova primena nije bez rizika, jer i sami mogu da pospeše alergijsku reakciju.
Prethodne tekstove iz serijala “Živi zdravo” možete pogledati ovde.
Uroš Martinović je nesuđeni puštač muzike, kuvar bez diplome, prenosilac energije na sopstvenu odgovornost. Svaki svoj odsanjani san zaboravi čim se probudi, upravo zaboravio jedan.
