Da li vam se smučio život u gradu? Konstantna trka sa vremenom, konstantna trka koja nam je u većini slučajeva nametnuta mimo naše volje. Jurnjava za slavom, jurnjava za novcem… nikada dosta, uvek želimo još i još… čovek u gradu nikada neće biti zadovoljan onim što ga okružuje. S druge strane, tu je selo. Tačno je da se u većini slučajeva na selu ustaje u cik zore, sa petlovima. Tačno je da se veći deo dana na selu provede na njivi, pašnjaku, u kokošinjcu, svinjcu… međutim, ko god je bar jednom iskusio čari sela iz ove perspektive, sigurno je pomislio na trenutak kako bi bilo kada bi svoj posao u gradu (osam sati, uglavnom više, u maloj kancelariji ispred kompjutera koji neprestano zrači, pogrbljenih leđa) zamenio seoskim radom i životom.
Da li bi vas to preporodilo, duhovno i fizički? Da li biste bili spremni da svoj gradski stan zamenite za seosko domaćinstvo, da resetujete svoj život i krenete od početka? Ako ste spremni za novi početak, nastavak će vas svakako zanimati, svaka informacija je dobrodošla. Najnovije istraživanje je pokazalo da se bebe rođene u gradovima, kao i deca koja odrastaju u urbanim sredinama susreću i sa fizičkim i sa psihičkim zdravstvenim problemima. Početkom 20. veka svega 14 odsto populacije je živelo u gradovima. Pre tri godine taj broj je iznosio 50 odsto, a predviđa se da će do 2050. dostići čak 70 odsto. Urbani život znatno povećava rizik od hroničnih zdravstvenih poremećaja, kao što su mentalne bolesti, artritis, srčana oboljenja, rak i neplodnost.
Prema nezvaničnim podacima, svaka treća kuća u selima na severu Bačke je na prodaju, i to po bagatelnim cenama
U današnje vreme se svega 20 odsto dece igra na ulicama, dok je to nekad činilo 70 odsto njih. Boravak u zatvorenim prostorijama povećava šanse za dobijanje “visoke miopije” jednog oblika kratkovidosti, od kog polovina obolelih oslepi u srednjim godinama. Najverovatniji uzrok jeste nedostatak sunčeve svetlosti. Mlade žene iz gradova pet puta više pate od poremećaja u ishrani, kao što je bulimija.
S obzirom na to da ekonomska kriza ne jenjava, vreme je idealno za kupovinu nekretnina na selu – sad ili nikad. Nekretnine u srpskim selima trenutno mogu da se pazare po bagatelnim cenama. Međutim, za napuštena ognjišta gotovo da nema zainteresovanih. Cene uglavnom određuje blizina grada, starost i opremljenost zdanja, kao i površina placa. Na primer, u okolini Niša, u seoskim naseljima osrednja kuća sa desetak ari placa može da se kupi od 5,000 do 15,000 evra (Donja Trnava, gde se najviše i traži), u Suvom Dolu kuća od 100 kvadrata staje oko 30,000 evra, a u Sićevu vikendica od 80 kvadrata i 10 ari placa košta od 15,000 do 20,000 evra. Ima sela gde se kompletno domaćinstvo sa kućama, ekonomskim objektima i pet hektara zemlje može pazariti od 5,000 do 8,000 evra.
Ako vas zanima ostatak Srbije, što se ponude seoskih domaćinstava tiče, slobodno potražite po netu, sigurno ćete naći imanje po vašoj meri. Ukoliko ste i dalje odlučni da nastavite život u gradu, imajte na umu da ljudi koji žive u gradu imaju 39 odsto veći rizik od problema sa raspoloženjem, kao što su depresija ili bipolarni poremećaji – napadi panike, ekstremne fobije i opsesivna kompulsivnost.
Prethodne tekstove iz serijala “Živi zdravo” možete pogledati ovde.
Uroš Martinović je nesuđeni puštač muzike, kuvar bez diplome, prenosilac energije na sopstvenu odgovornost. Svaki svoj odsanjani san zaboravi čim se probudi, upravo zaboravio jedan.
