Danas stres predstavlja sastavni deo života svakog čoveka. Nerviramo se u saobraćaju, na poslu, u banci… Na kraju, tako “nagomilani” stres donesemo sa sobom kući, među ljude do kojih bi trebalo da nam je stalo najviše na svetu. I tek tada većina ljudi postane svesna da nešto ne valja, neki shvate da su oni problem, a u isto vreme i rešenje, dok drugi, uglavnom većina, svoj stres reflektuju na ukućane, i ne razmišljajući o tome da su oni mogući nosioci problema.
Stres nas vodi ka melanholiji i depresiji
Naziv stres potiče od engleske reči “stress”. Ona se koristi za opis simptoma koji se javljaju kada smo pod suviše velikim pritiskom, naprezanjem, naporom. Grčki filozof Platon je govorio da “sve bolesti tela dolaze iz razuma i duše”. Njegove tvrdnje su se danas u potpunosti pokazale tačnim. Savremeni stručnjaci smatraju da je razum oko 90 odsto direktno odgovoran za sve bolesti i oboljenja.
Stres podstiče pojačano lučenje hormona adrenalina i kortizola, koji pripremaju krvne sudove, srce i mišiće za pojačanu aktivnost. Ova reakcija “borbe ili bekstva” utiče tako da se zaštitimo od potencijalne opasnosti tako što ćemo se suočiti s njom ili ćemo od iste pobeći.
Kako će se stres ispoljiti i završiti, zavisi od više faktora:
– intenziteta stresnih uzoraka;
– uspešnosti suočavanja sa stresnim uzrocima;
– psihološke i socijalne pomoći i podrške.
Vrlo često pitanje, koje je sasvim legitimno, jeste ko je podložniji stresu – muškarci ili žene?
Lepši pol je češće izložen stresu nego muškarci zbog većih hormonskih promena i zbog konflikta između različitih uloga koje imaju. Na poslu su koleginice, a kod kuće mame, žene i domaćice. Zbog nastojanja da ispune zahteve svih uloga, vrlo često mogu sebe same, svojom “krivicom”, da dovedu u stresnu situaciju.
Stres koji je povezan s poslom je vrlo uobičajen, a može vrlo lako postati i hroničan, jer posao predstavlja veliki deo života svih nas. Prema istraživanju Evropske agencije za bezbednost na radu i zaštitu zdravlja, stres na radnom mestu prisutan je kod svakog trećeg zaposlenog u Evropskoj uniji. Stres na poslu najviše doživljavaju osobe na pozicijama višeg i srednjeg menadžmenta, a najmanje pripravnici. Najmanje se nerviraju radnici u farmaceutskoj, drvnoj i papirnoj industriji, zatim u umetnosti i dizajnu (sada mi je jasno odakle odjednom u Srbiji tolika pomama za napred navedenim zanimanjima. Naša mladež se edukuje na pravi mogući način).
Stres nas vodi ka melanholiji i depresiji. U trenucima kada nam se “diže pritisak” treba pojesti nešto slatko, jer će nam to vratiti koncentraciju. Naučimo da se opuštamo, dišimo dublje i koncentrisanije, ili, prosto, zažmurimo na nekoliko minuta. Nikako nemojmo da sedimo pred televizijom ili kompjuterom uz grickalice i piće kada smo pod stresom.
Pitanje kojim zatvaram ovu kolumnu, a tiče se kupoholičara jeste – da li šoping može da bude vid leka kada se nađemo u stresnoj situaciji?
Kada potrošimo novac koji je ionako fiktivnog karaktera u našem ili kućnom budžetu, mi samo kupovinom novcem, koji nemamo, pravimo dupli trošak. Zbog toga u trenucima stresa ili nezadovoljstva izričito zabranjujem SVIM KUPOHOLIČARIMA da uleću u prodavnice! Zatvorite oči i dišite, brojeći do deset.
Uroš Martinović je nesuđeni puštač muzike, kuvar bez diplome, prenosilac eneregije na sopstvenu odgovornost. Svaki svoj odsanjani san zaboravi čim se probudi, upravo zaboravio jedan.
