Sa prvim zracima letnjeg sunca, većina Beograđana po automatizmu odlazi na Adu Ciganliju, sve u cilju poboljšanja svog zimskog bledunjavog tena. Čvarenje na suncu, mazanje kremama može vrlo lako da predstavlja početak kraja. Preterano izlaganje na suncu jedan je od faktora rizika za nastanak melanoma. U Srbiji se godišnje registruje oko 500 novoobolelih od melanoma. Prema podacima SZO, 2000. godine bilo je oko 200,000 dijagnostikovanih melanoma i 65,000 smrtnih slučajeva upravo od te vrste tumora. Osobe koje se u ranoj mladosti, pa sve do 35. godine dugotrajno izlažu UV zračenju imaju 75 odsto veći rizik da obole od nekog malignog oboljenja kože.
Zbog oštećenog ozonskog omotača iz godine u godinu UV-indeks sunčevog zračenja se povećava, dostižući svoj maksimum u letnjim mesecima. Ultraljubičasto sunčevo zračenje je nevidljivo, ali veoma duboko prodire u ćelije i razara njihovu hemijsku strukturu. Ljudima koji imaju svetliju boju kože se savetuje da i zimi obavezno koriste zaštitnu kremu protiv štetnog UV zračenja, uz obaveznu zaštitu lica. Najizloženiji delovi tela tokom zime su ruke, vrat i lice.
Nema potrebe da nosite mobilni na plažu. Ukoliko bude izložen visokoj temperaturi sunčevih zraka može doći do kratkog spoja, da iscuri baterija ili čak i da eksplodira
Zašto je sunčanje važno za naše telo i u kojoj meri? Izlaganje sunčevom zračenju našem organizmu omogućava sintezu vitamina D – esencijalnog za razvoj kostiju i jačanje opšteg imuniteta. Za akumulaciju potrebnog vitamina D tokom cele godine dovoljno nam je 15 minuta sunčanja tokom godišnjeg odmora. Za ostatak vremena provedenog na suncu ne smemo zaboraviti da se adekvatno zaštitimo. Obavezna je zaštita lica tokom obične šetnje sa zaštitnim faktorom UVA i UVB većim od 15 – na taj način zaštitićemo stalno izloženu kožu lica od štetnog uticaja sunčevog zračenja. Veliki unos crvenog i narandžastog voća i povrća bogatog beta karotenom učiniće našu kožu otpornijom na UV zračenje, a olakšaće dobijanje tamnijeg tena.
U prošlom veku bela koža označavala je aristokratku pripadnost. Taman ten imale su samo žene koje rade u polju. U današnje vreme popularnost preplanule kože je tolika da se većina mladih osoba izlaže veštačkom zračenju u solarijumima. Lampe u solarijumu emituju više UVA zraka, kako bi se izbeglo primetno gorenje kože koje izaziva UVB zračenje. Međutim, UVA zraci dublje prodiru u kožu i imaju veći potencijal ka genetskoj izmeni ćelija i samim tim su i opasniji.
Vrlo poznati mitovi vezani za sunčanje i preplanulu kožu su: solarijum je bezbedan, krema za sunčanje pruža svu potrebnu zaštitu, postepeno sunčanje štiti kožu, tamnoputi ljudi ne moraju da brinu, bezbedno je kada je oblačno.
Nadam se da ćete predstojeću letnju sezonu dočekati spremni i naoružani kremama, šeširima, naočarima, suncobranima i naravno – crnom odećom (ako te zanima zašto je crna boja daleko prihvatljivija od tako dugo propagirane bele boje… potraži na Googleu).
Prethodne tekstove iz serijala “Živi zdravo” možete pogledati ovde.
Uroš Martinović je nesuđeni puštač muzike, kuvar bez diplome, prenosilac energije na sopstvenu odgovornost. Svaki svoj odsanjani san zaboravi čim se probudi, upravo zaboravio jedan.
