Možda ćete imati sreće da vam u tom periodu života neko ko zna kroz šta prolazite objasni da ne treba da nasedate na grižu savesti i da ste dužni da ispunjavate svoje potrebe i htenja, da biste bili normalna i funkcionalna majka i partnerka i da morate da se izborite za to, jer vam niko neće ponuditi predah, a svako će zahtevati od vas da date celu sebe. I da treba da se organizujete tako da neko drugi čuva dete dok se vi bavite svojim stvarima i tako da možete i da se naspavate.
U rolerkosteru dnevnih zahteva koje ispunjavaju sve majke sa malom decom, gubite perspektivu. Čini vam se da je vaš život sve drugo, samo ne vaš život i da se stalno samo dovijate kako da ispunite sve dnevne zadatke i potrebe. Ali čini vam se. To je period kad stvarno možete i da živite, zato što stvarno možete sebe da doživite kao osobu koja nije samo majka i stvarno možete da zaboravite na decu, kad ih prepustite nečijem staranju i bavite se nekim segmentom život koji dečije prisustvo i postojanje u vašem sistemu trenutno isključuje. Zato što imate snažnu potrebu da ostanete svoji i zato što imate dovoljno energije da to sprovedete. Živite dok su vam deca mala, dok i ona ne postanu osobe, koje će od vas zahtevati mnogo više, nego što zahteva obično čuvanje dece, ljubav prema njima i staranje za njihove potrebe. Jer kad porastu i njihove duše se probude i njihove ličnosti počnu da se integrišu, sa tim ćete biti mnogo dublje povezani, nego sa potrebom malog deteta da se beskrajno igra. Kad počnete sa njima da vodite filozofske razgovore i da prolazite kroz emotivne krize, psihološke labilnosti i sve ostale osetljive i rizične faze odrastanja, nećete moći tome da se oduprete i da se isključite. Zato što vam je to blisko, to je nešto što poznajete i čega se verovatno nerado sećate (ko još sa radošću pamti pubertet?) zato što je to ozbiljan život, koji ozbiljno uzima u ruke vaše dete i formira ga svojim uticajem, a vi to sve lično proživljavate, sa punim emotivnim učešćem, punim duševnim i psihološkim angažovanjem.
Kad vaša deca postanu osobe, uhvaćeni ste u materinstvu na način koji će potrajati do kraja vašeg života. Njihov život postepeno postaje važniji, ispunjeniji i zahtevniji od vašeg, a vaša uloga ne prestaje, ali se uticaj smanjuje, kao i sposobnost da pružite pravu pomoć. Ponekad vas srce toliko boli, da bi vam bilo sto puta lakše kad biste mogli da uzmete suze svog deteta i da ih sami isplačete, a da ono ostane čisto i nepovređeno, ali pošto znate da to nije moguće, onda vas srce još više boli. Ono što vaša deca doživljavaju, do te mere ispunjava vaš život, da vam sopstveni doživljaji nisu ni potrebni ni važni i polako postajete baš ono što niste hteli da budete – majka koja živi samo za svoju decu. Ne znam kako se to prevazilazi i da li je uopšte predviđeno da se prevaziđe, jer možda nije.
Zato živite dok su vam deca mala, ozbiljno vam kažem.
Pročitajte još i ovo:
Saznaj da li si ZASTRAŠUJUĆA osoba
Kad ne možeš više NIŠTA da budeš
Zapratite svoj omiljeni magazin na Youtubeu, Instagramu, Facebooku, Twitteru i pridružite nam se na Viber Public Chatu.
Izvori fotografija: www.snugglenado.com, www.elitereaders.com, www.pt.vividscreen.info, www.fashiongonerogue.com
Aleksina Đorđević
