Svedoci smo sve većeg uticaja globalizacije gde se usled prebrzog ritma malo pažnje posvećuje osnovnim ljudskim vrednostima. Brinu nas banalne stvari, a pred izazovima se često posustaje. Koliko puta se desilo da odustanete od nečega jer se činilo nedostižnim? Koliko toga niste probali, jer ste se bojali neuspeha?
Sa opakim problemima Kodi (Cody McCasland) se susreo dok je imao svega nekoliko meseci, a da toga i nije bio svestan. Prvi put je operisan dva meseca nakon rođenja. Naime, rodio se sa retkom bolešću zvanom sakralna ageneza (sacral agenesis) i sa 15 meseci amputirane su mu obe noge. Da život ne bi proveo u kolicima, Kodi je dva meseca kasnije dobio protezu uz pomoć koje može da “hoda”. Iste dobija i danas zahvaljujući Fondaciji osporenih atletičara (Challenged Athletes Foundation). Iako je za svojih deset godina prošao kroz više od 20 operacija i promenio isto toliko “veštačkih nogu” njegova želja za životom nije bivala manja. Naprotiv, on je danas svestrani sportista i mladi portparol Fondacije. Njegova želja je da učestvuje na Paraolimpijskim igrama u Rio de Žaneiru 2016. godine.
Mogao je da bira, ili će se zatvoriti u svoju ljušturu i propustiti čari detinjstva, ili će zajedno sa svojim drugarima uzeti najbolje od života, zgrabiti svaku priliku da napreduje. Njegov neverovatan napor, optimizam i pozitivan stav prema svemu što radi treba da bude velika inspiracija za sve nas. Prepreke treba da budu izazovi. Iako se nekada čini da su nepremostive, najveće prepreke su zapravo sastavljene od zrnaca peska. Ostalo je na nama. Ili ćemo iz borbe izaći kao pobednici i svojom upornošću oduvati prašinu. Ili ćemo, pak, zbog nedostatka vere kasnije morati da se borimo sa stenama.
I onda kada nam se čini da je sve oko nas tamno, treba verovati da postoji sunce. Bez samosažaljenja, bez samokritike treba krenuti dalje i odbaciti svaku vrstu predrasuda i svega što nas koči i demotiviše. Budimo sami sebi Supermen. Jer dok čekamo da nas neko drugi spase, vreme prolazi.
Zato, kada se sledeći put osetimo razočaranim, bez volje za napretkom i mislimo da se samo nama dešavaju loše stvari, setimo se Kodija i svih sličnih priča. Najveći poraz je onaj kada prestanemo da pokušavamo, jer ništa nije teško ako veruješ i želiš.
Aleksandra Miletić studira političke nauke, najveća ljubav joj je porodica koja je motiviše… Okružena je pozitivnim ljudima, i sama je takva, uvek spremna na zabavu i druženje. Volela bi da upozna različite kulture i civilizacije.