Znate onaj štos kad tip u potrazi za smislom života stigne do mudraca, koji mu objasni u dve reči da je život reka. I tip se lupi po čelu, kao, jao, da bre, a ja sam mislio da je život provod, skupa kola, alkohol, putovanja, gomile lepih žena na svakom koraku…
Mudrac sluša otvorenih usta, pa kaže a ja sam mislio da je život reka…
Pa, bilo bi smešnije da nije istinito.
Kome je život majka, ostaće siroče, a kome je maćeha, zavideće siročićima.
Čini mi se da u kom god pravcu krenuli u pokušaju da sažmemo život u odnosu na nas, ući ćemo u duži ili kraći ćorsokak.
Jer, život je verovatno način života.
A način sadrži stavove, odnose, filozofiju, verovanja, slabost i snagu karaktera, manjkavosti i jake strane ličnosti…
Ali, svakom se desi, kasnije il' pre... A možda i ne
I kad ponekad razgovaramo o tome, uz svu šalu, ispada da je samo percepcija života ono što čini da je život ovo ili ono:
– Pa, kažem ja, došlo je vreme da se opet menja život.
– Život lupa, ne pita, kaže on.
– Vidiš kako nam je različita percepcija u odnosu na život.
– Ti surfuješ po ludo izazovnim talasima, a ja se u plićaku nagutah upišane vode.
– Otprilike. Mene život ludo zeza, a tebi se samo ruga.
– Život je, u stvari, jedan od onih kretena što preozbiljno shvataju časove fizičkog.
– Hmmm… osim ako život nije čas fizičkog…
A možda i nije.
Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
