5 načina kako da boostuješ svoju BFF da ima više samopouzdanja

Mali saveti kako da tvoja koža duže ostane sjajna i mladolika

Converse u novoj kampanji poziva žene da redefinišu reč “žena”

Pitali smo nutricionistu: Sve što nisi znala o ishrani kada treniraš

#SheRuns21k: Iskreni osvrt na prvi trening devojke koja je do sada trčala samo za autobusom – ponekad!

Novi gradovi čekaju na tebe! Evo gde sve možeš jednostavno da otputuješ ovog proleća!

7 razloga zašto se Sejšeli nalaze na svačijoj “bucket” listi

Destinacija koju moraš da posetiš ukoliko tvoje srce čezne za avanturom života!

6 makeup proizvoda koji se moraju naći u tvom neseseru!

Manikir kao izraz slobodnog duha! Šta je tie-dye trend?

4887694897 43d407b93a z Život nas kuša, slažem se

Naravno da Vam nisam rekla da Vas volim. Draga moja, ja sam verovala da Vi to znate. Ma ne da znate, da osećate.

Jer ja sam Vašu bol osećala kao hladan dah vetra na korenu vrata, iako ste me tvrdoglavo i uporno držali podalje od nje, da ne bi bacala hlad na moj polet i mladost.

Draga moja bivša lepotice, moja krv nije vrela od mladosti. Za mene, dozvolićete, to je uvreda. Moju vatru pali gen. Gen dragog starca, kome se i mrtvom moja duša do zemlje klanja. Nisam ga zapamtila, ali mu znam život, jer sam našavši njega našla sebe.

Iz Vaše boli draga moja, nikle su moje reči. Stigla sam čak do aplauza. Nisu, dabome, stizali oni mene. Ja sam ih uhvatila tako što sam im postavila nogu u trku, oni su pali svom svojom sirovom snagom drmnuvši o zemlju i ja sam ih pokupila. Ni Vi ni ja ne igramo na sitno i za sitno. Nije to Bog zna šta. Nije raspirilo strasti, a mislila sam da hoće.

Vi me niste voleli. Jer da jeste, ne biste me toliko štitili. Niste najdraža, Vi ste me ostavili, dobrovoljno. Na ovom dosadnom, gadnom i hladnom svetu. U masi ljudi, a uistinu samu samcijatu. U momentu kada ste digli ruku na sebe vi ste zapravo istinski ubili i mene. Ja sam tada umrla i probudila sam se mesecima kasnije, ali nikada više cela.

Ja vam pišem javno pismo, jer znam da sa nekog oblaka budno motrite na mene i znam Vam suzu u plavom oku.

Ja Vam pišem jer Vam ne praštam. Prevarili ste me, damo moja. Ja sam ridala u Vašem krilu, Vama je moja beda kidala san i dušu. Vi ste imali obavezu, bili ste dužni draga starice, da se oslonite na moja mala, jaka leđa onda kada ste osetili da Vam ponestaje snage.

Ali, Vi ste samo otišli. Niste hteli da me opteretite, otežate mi hod kroz ovu malaričnu baru. E pa, draga moja, niste me sačuvali.

Osudili ste me da svaki put kada rana ponovo ne zaceli iz nje “šikne” hiljadu reči i more toplih suza.

Ali to Vas opet neće vratiti.

Život je kurveštija slažem se.

Neće ni mene ozdraviti, samo me smire na neko vreme.


Ivana Močević je profesor italijanskog jezika i književnosti, težak zavisnik od dobrih romana, poezije, nasmejanih i hrabrih ljudi, kafe, svih vrsta slatkiša, putovanja. Obožava Beograd, svoju sestru i svoje čarobne prijatelje.

Editors choice