Kako uopšte znaš da si spremna za nešto? I kad nešto priželjkuješ prisutna je anksioznost i potajni strah od toga da će se pokazati da nisi dorasla svojoj želji. Kad nešto planiraš (a to je, valjda, najozbiljnija priprema kojom neko može da se bavi), zapravo pokušavaš da kontrolišeš i usmeravaš stvari, da bi se odvijale redom koji si zamislila, dok sebi govoriš “biće sve u redu” mantrajući protiv straha da će ti planovi biti osujećeni.
Istina je da je oslobađanje od straha i očekivanja jedina priprema koju možeš da izvedeš. Svaka anksioznost, bojazan, sumnja, omešće tvoje planove i izvrnuće ostvarenje tvojih želja u lekciju koju uopšte nisi očekivala. Svako očekivanje doneće razočaranje.
Istina je da si spremna onda kad se nešto pojavi da te iskuša. Kad moraš da doneseš neku odluku, ili kad uopšte nisi u stanju da odlučiš, kad život odluči umesto tebe, namećući ti stvari koje nisi birala i za koje nikako nisi bila spremna.
Niko nikada nije spreman da iskorači iz svoje zone komfora, da rizikuje i krene u vožnju nepoznatog automobila, po nepoznatom gradu u nepoznatom pravcu (mada ovo deluje kao primamljiva avantura), osim ako ga nešto ne natera. Razne stvari mogu da te nateraju – tragedije i katastrofe, bol, potreba, strah, osećaj da više ne možeš tako i da nešto moraš da promeniš, odgovornost koja ti se nameće, jer nema nikog drugog ko bi mogao da je ponese, okolnosti u kojima se nalaziš i prosto nemaš kud, nego da rizikuješ i zakoračiš u nepoznato. Da li si spremna? Verovatno osećaš svakim svojim živcem da nisi, iako verovatno jesi. Čim te nešto iskušava i izaziva, čim se nalaziš u situaciji u kojoj se nalaziš, verovatno si spremna.
