Osim toga, čovek se rađa spreman.
Jer istina je da je ovaj život vožnja, koju započinjemo sa zadatkom da obrnemo još jedan krug i pokušamo da vozimo što bolje i da ne poobaramo baš sve čunjeve. Osim ako nam nije zadatak da ih sve pogazimo i da upadnemo u svaku rupu i da ostanemo bez točkova. Ponekad uđemo u vozilo bez točkova, jer smo tako izabrali. Možda se to baš i ne može nazvati izborom, ali sve na šta smo pristali i čega smo se poduhvatili, postaje naš izbor, kakvi god inicijalni razlozi i motivi bili. Možda smo uslovljeni da napravimo takav izbor, ali to ne znači da nismo mogli da biramo. To samo znači da je sloboda izbora iluzija. Ali mi smo spremni na to. Već smo bili ovde, već smo to radili. Ko zna koliko krugova.
Zašto se toga ne sećamo?
Da ne bismo varali na ispitu. Da bismo sve naučili na teži način, po zakonu uzroka i posledice. Da bismo osvestili i izbor i ograničenost slobode i zadatke i načine. Da se ne bismo smorili od ko zna kog pokušaja, da bismo se pošteno i do koske naprimali na realnost doživljaja, da bismo dali sve od sebe. Da bismo, u odsudnim trenucima, poneli odgovornost izbora.
Pa, moglo bi da se kaže i da te je ovaj život čekao, jer si bila spremna za njega. Ili, da je život priprema. Za sledeći krug, možda izvan poznatog Univerzuma.
Naslovna fotografija: instagram.com/
Aleksina Đorđević
