Slatka crnka - devojka mog momka
Ustala sam iz toplog kreveta studentske sobice u potkrovlju, odmotavajući se iz zagrljaja mog toplog studenta i… ništa glamurozno – otišla da piškim. Ko kaže da život ne može u toku jednog pišanja da postane scenario za bljutavu ljubavnu komediju, taj nije dovoljno dugo olakšavao bešiku.
U trpezariji je sedela slatka crnka, nekako poznata mom sanjivom mozgu. Ah, da, devojka mog momka. Nemajući kud do da obavim narečeno, zatvorih se u kupatilu. Au! Šta sad? Odugovlačila sam dok mi se nije smrzla guzica, motala se po kuhinji, odmerila tri šolje kafe i… pa… kucnula na vrata spavaće sobe i ušla.
“Izvinite, moram da se obučem, hladno mi je“, rekoh u pravcu jorgana, pod kojim se na mom mestu ušuškavala crnokosa.
“Ukrala si mi momka, ti kučko!“, siktalo je sa jastuka.
“Ja nisam nikome ništa ukrala, samo sam sa čovekom koga volim“, rekoh, navlačeći helanke i čarape.
“Ej, kakvo je to prozivanje?“, oglasi se subjekat žudnje, student bez portfelja, ali sa dve stolice.
“Stavila sam kafu, bebo“, rekoh dragom. “I za tebe“, rekoh našoj dragoj. Ostavih ih da rasprave šta imaju, a dok sam zakuvavala kafu, provirila je gazdarica. He, matoro njuškalo, sve prati. Za nju nema kafe.
“Evo, deco, nekoliko jabuka“, reče glava sa sedim papilotnama, sevajući kroz cvikere na sve strane i cokćući značajno. “Ma, rekla sam mu ja, ne može to tako…“
“Hvala, gospođa Dano, ništa vi ne brinite“, oteh joj jabuke i preprečih ulaz.
Šta ima sad ona da se meša? Pa možemo valjda sami da se ponesemo sa našom devojkom. Daćemo joj kafu i jabuku, pa će otići kad se smiri, pametna je ona.
Potrajalo je tamo u sobi. Popih kafu, popuših par cigareta, pojedoh jabuku. Potrudih se da ne prisluškujem cviljenje, tepanje, mrmorenje… Tja, možda će da se kresnu za oproštaj, šta ja znam. A možda će mi reći da se spakujem i idem. Nadam se da niko neće da seče vene, jebiga, ne mogu to samo sa kafom i jabukom u stomaku.
Otvoriše se vrata, izađe crnokosa pognute glave, ode, ne pogleda me. Sede student, uze kafu, zapali cigaru.
Čekam.
“Jebote, kao Dinastija“, reče vrag, ne bez ponosa. Ali tamo su se svi pokokali na kraju, pomislih ja, a rekoh:
“Pozorište u kući. Hard core varijanta.“ Onda smo se smejali, podelili treću kafu i rešili da ipak odemo u bioskop. Možda skontamo ko je koji lik i provalimo neke fore oko happy end-a.
Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
