Neke lekcije naučiš rano u životu, a posle naučiš i neke druge koje možda dovode u pitanje ono što si prethodno naučila i tako – stalno nešto ima da se uči i da se koriguje, jer u različitim životnim periodima otkrivaš razne istine i menjaju ti se potrebe i prioriteti. Ovo su neke generalne lekcije, koje ćeš verovatno naučiti nešto kasnije i kojima ćeš možda zameniti ono što si znala pre.
Nikome ne duguješ objašnjenja i izvinjenja zbog onoga što jesi. Kad osvojiš puno pravo da budeš to što jesi – a to se osvaja i traje i ne stiče se ni lako ni brzo, osvojila si pravo i da nikome ne objašnjavaš da nešto radiš ili ne radiš zbog toga što si to što jesi, da si o nečemu promenila mišljenje i stav takođe jer si to što jesi (otvorenog uma i sposobna da menjaš mišljenje i stavove) i da se nikome ne izvinjavaš, jer eto, ti to tako. Osvojila si pravo da se povezuješ sa onima koji mogu da te prihvate i vole takvu kakva si, zbog toga što si to što jesi i sa kojima se nikada nećeš zbog toga osećati loše i neprijatno.
Briga za sebe nije sebičnost. To je lekcija koju ćeš stalno učiti, a savladala si je onda kad prestaneš da osećaš grižu savesti, jer si odvojila vreme za sebe, jer si „otkačila“ decu, prijatelje, momka, da bi radila nešto drugo, ili da ne bi radila ništa, jer ti je potrebno da se odmoriš, opustiš i radiš samo ono što ti prija i odgovara, bez ikakvih kompromisa. U svim odnosima u životu moraš stalno da praviš kompromise i kad se s vremena na vreme beskompromisno zauzmeš za sebe, svi će ti prebaciti da si sebična i biće uvređeni i začuđeni (kako ti to odjednom nisu oni na prvom mestu?!).
Ponekad je potrebno da se podsmehneš sebi. Kad sebe neprestano doživljavaš smrtno ozbiljno, u opasnosti si da utoneš u samosažaljenje, ili da te obuzme arogancija, zbog ubeđenja da si uvek u pravu. Posmatrati sebe sa strane i videti svoje gluposti i slabosti umetnost je skromnih – oni nemaju problem sa tim što su ponekad budale, a ponekad mudraci.
