Posle tridesete pre svega shvatite da pre tridesete mnoge stvari niste ni mogli da shvatite. Imali ste puno energije i dobre ideje, ali to je uglavnom bio sirov materijal, bez pravog fokusa i ciljeva. Jednostavno, isprobavali ste sebe, kao što biste isprobavali performanse novog automobila, da otkrijete koliko je startan, koliko stabilan u krivinama, koliko mu treba da ukoči, koliku brzinu može da razvije, kako se ponaša u otežanim uslovima vožnje i koliko ste sigurni za volanom. Posle tirdesete, već znate prilično o svojim sposobnostima, težnjama, slabostima i mogućnostima – postavili ste temelje i možete dalje da se razvijati. Sada su vam dostupne ove istine.
Vi niste zbir svojih postignuća
Znate gde su vam granice, ali imate dovoljno snage da gurate sebe preko tih granica. Ipak, jasno vam je, što više radite, više se trošite i možete sagoreti, što bi vas zaustavilo za duži period i verovatno unazadilo vaš napredak. Bolje vam je da pametno rasporedite svoju snagu, da odvojite dovoljno vremena za opuštanje i zabavu i da radite ono što za vas ima smisla, ispunjava vas i vredi zalaganja. Osećanje postignuća je subjektivno i nije uvek jednako nagradi i statusu.
Ako se pitate na čemu ste sa nekom osobom – onda znate da niste ni na čemu
Shvatate da vas oni kojima je stalo do vas ne dovode u situaciju da se pitate na čemu ste. Neko zainteresovan će se potruditi oko vas, iskazati vam svoju naklonost, njegova dela će odgovarati rečima. Ako neko ne ulaže u izgradnju odnosa, onda nije ni zainteresovan i vi se sa tom osobom ne nalazite na mestu sa koga bi mogli da stignete bilo kuda.
View this post on Instagram
Nije vam potrebno obrazovanje da biste bili dobri u nečemu
Dobro je što imate diplomu, ali ona vam nije baš ništa obezbedila, sama po sebi. U realnom svetu ceni se da li nešto umete da radite i koliko vam dobro ide, a za to se ne daju diplome. Ne treba vam naročito obrazovanje da biste napredovali u karijeri, a možda ste upravo počeli da se bavite nečim što nema nikakve veze sa onim za šta ste se školovali i otkrili ste svoju pravu strast i posvećenost.
Ako morate o nečemu prvo da razmišljate – odgovor je ne
Ako ne osećate da je nešto dobro za vas i da treba to da prihvatite, ili upravo osećate oklevanje i odbojnost (a taj osećaj se javlja odmah), u suštini nemate o čemu da razmišljate. Uzimanje vremena za razmišljanje, pre nego što date odgovor, može biti taktički potez, da smislite ljubazan način da odbijete ponuđeno, ili da „podignete vrednost“ svog pristanka, ako imate dobar osećaj. Do sada ste naučili da razmišljanje uglavnom znači „razbijanje glave“ i nepotrebnu anksioznost, koju možete izbeći, ako slušate svoju intuiciju.
