Kad zatvorimo jedan životni krug, prođemo kroz bolan proces završavanja i osetimo da smo najzad u stanju da ostavimo prošlost iza sebe, ne očekujemo da ćemo je ponovo sresti. U nekom novom krugu. U novoj ponudi nečeg iz prošlosti. I pitamo se koju to lekciju nismo savladali, šta to nismo naučili?
Pa, možda samo treba da naučimo da su neke stvari iz prošlosti integralni deo našeg života i da su, kad se ponovo pojave, u nekom obliku, optimalna ponuda kosmičke kuhinje.
Prošlost nije nešto što smo izbacili iz sebe, odagnali, izbirsali. Prošlost je ono čemu dugujemo sadašnjost. Ne bismo bili tu gde jesmo, da pre toga nismo bili tamo odakle smo došli.
Ako nismo zadovoljni mestom koje smo osvojili u igrama prošlosti, pa samo treba da sadašnji trenutak iskoristimo da poradimo na tom nezadovoljstvu. Jednog dana, taj trenutak će biti prošlost, u kojoj smo počeli da se zauzimamo za ostvarenje svojih želja, snova, ciljeva, prošlost iz koje smo došli dotle gde se nalazimo.
I to je taj koncept sadašnjeg trenutka. To je momenat delovanja, u kome koristimo sadržaj koji smo stekli do tog trenutka, da bismo ga proširili, poboljšali i dopunili za sledeći trenutak delovanja.
Ako smo u prošlosti radili protiv sebe, budućnost nam neće doneti ništa novo. Ako sada, ovog momenta ne odlučimo da smo naučili lekciju autodestrukcije, da smo se dovoljno samokažnjavali, da smo iskupili sve grehe koje možemo da zamislimo i da istripujemo i da je vreme da počnemo da volimo i poštujemo svoj život, ne možemo očekivati od budućnosti da nam donese nešto za šta nismo stvorili temelj.
Prošlost je uvek taj temelj. A ako nije dovoljno čvrst, prostran, stabilan, možemo da ga popravimo. Proširimo, dogradimo, utvrdimo.
Zato se krugovi prošlosti ponavaljaju. Da nam omoguće da sredimo taj temelj. Da proširimo perspektivu iz koje ćemo delovati na budućnost. Da popunimo rupe, ojačamo slaba mesta. Započnemo novi krug, samo širi.
Prošlost nije rep koji se vuče za nama, rudimentarni zaostatak koga se stidimo i treba hirurški da ga odstranimo. Ako osećamo da nas prošlost sputava, vuče unazad, traži da se iskupimo, pa tako nas ona uči o onome što jesmo i što možemo da budemo.
Ako nas prošlost zarobljava, sadašnjost je ta u kojoj možemo da se oslobodimo. Tako što ćemo zahvaliti krugovima prošlosti što su nas dovrteli do trenutka kada možemo da započnemo neke nove krugove. Koliko ćemo prošlosti utkati u njih, nije važno. Važna je šara koju ćemo dobiti tkanjem.
Izvori fotografija: wallpaper77.com, artsyhome.com
