Ako te je život zakleo na život, ako te je rađanje obavezalo na postojanje, na redu je i polaganje zakletve ljubavi. Ona nije obavezna i obavezujuća, njome nisi određena i obeležena samo zato što postojiš, niti je ljubav nešto što ti sleduje, samo zato što si ljudsko biće. Njoj treba da se odaš, da joj dozvoliš da te osvoji i obeleži, da isijava iz tebe i da se uliva u tebe, na svim nivoima i na svaki način. Ljubav se ne traži i ne pronalazi, ljubav je zakletva koja se ispunjava osvešćivanjem, prihvatanjem, milošću i plemenitošću. Ljubav jeste onaj smisao života koji mnogi traže i ne nalaze, verujući da treba da tragaju, umesto da se zakunu i služe.
Treća zakletva je ostavština. Ono što činiš za čovečanstvo. Najmanje što možeš, jeste da produžiš vrstu. Da dovedeš u život dušu, dve, tri. To je stvaralaštvo koje ti je dato organski. A možeš i mnogo više od toga. Divno je rađati decu i ostvariti sebe u majčinskoj ulozi, ali ti možeš da stvaraš toliko toga i to stalno i činiš. Možda je tvoja kreativnost i tvoj stvaralački naboja usmeren u uređenje tvog doma, u stvaranje ugodne atmosfere za tvoju porodicu, u spremanje hrane, u održavanje bašte i cveća i možda si sasvim zadovoljna i ispunjena time. Ali ako nisi, ako ti je potrebno da se izraziš u umetničkim sferama, ako moraš nešto da crtaš, pišeš, praviš, sviraš, onda moraš i da položiš zakletvu muzama. Da ćeš stvarati i kreirati uvek i svuda, da ćeš dati sve od sebe da to radiš najbolje i najiskrenije što možeš i da ćeš svoje stvaralaštvo ponuditi drugima na uvid i konzumaciju. Svaki stvaralac je dužan da svoja dela iznosi u javnost, ma koliko javnost bila indiferentna, ili sita stvaralaca koji stalno nešto nude i prikazuju. Da, zakletve obavezuju.
I ni jedna ti ništa ne garantuje – ni da ćeš živeti dugo, u zdravlju i vitalnosti, ni da ćeš biti srećna u ljubavi, niti da ćeš biti poznata po svom stvaralaštvu. A ipak, tvoje je da daš sve od sebe da ispuniš svoje zavete. Osim ako nemaš neka pametnija posla u životu.
Izvor fotografija: unsplash.com
Aleksina Đorđević
