Muškarci ne vole da budu preplavljeni emocijama. Čulni utisci još i mogu da se podnesu, ali ako izazivaju preveliki zanos, oblivaju ih sa suviše topline i prosto zahtevaju od njih da se otvore i ostanu otvoreni – njih to prosto užasava. Potreba da održe distancu, ili kreiraju neki problem, da bi imali izgovor da se malo povuku i udalje, može biti direktno proporcionalna strahu koji u njima izaziva to što im se toliko sviđate. Kako biti svoj i nečiji i ne uskratiti ni sebe, ni drugog, pitanje je balansa sa kojim se suočava svako zaljubljen ko pokušava da zadrži samosvest i samostalnost, a čuveni muški ego uopšte ne pomaže. Pokušajte to da shvatite kao kompliment, ali imajte u vidu da je strah ono suprotno od ljubavi i da će je pojesti ukoliko se ne smanji i ne popusti.
Gleda vas kad vi ne gledate njega. I skrene pogled kad pokušate da napravite kontakt očima, ali ne pre nego što uočite na njegovom licu onaj izraz, napola izmučen, napola blentav. Kao da se pita u šta se to uvalio i ima li mu spasa.
Nakon momenata duboke povezanosti, kada ste razgovarali o smislu života i osećali kako razumevanje i energija intenzivno protiču kroz vas i obuhvataju vas (u čemu ste oboje neizmerno uživali, skoro kao u seksu) on se iznenada distancira i povlači. Preplavljen je intenzitetom vašeg prisustva i želi da se toga otrese. Pokušava da se bori, umesto da se prepusti. To je strah, koji ga nagoni da beži u smeru suprotnom od onog kojim teče ljubav.
