On je jedan od onih tipova “valjda-dovoljno-govori-to-što-sam-sa-tobom-šta-hoćeš- više-od-mene” koji je u stanju da se iscima zbog vas, da učini pravu stvar pa makar i preko volje i stisnutih zuba, ali kad povedete razgovor o ljubavi, vezi, braku, porodici – zubi mu i dalje ostaju stisnuti. On se oseća neprijatno od te priče, čak progonjeno i zar vam stvarno nije dovoljno to što on čini za vas i zbog vas, šta hoćete više od njega? On će pristati na brak ako ostanete trudni, jer to spada u činjenje prave stvari, ali vas nikada neće zaprositi, neće se izjasniti, neće poželeti isto što i vi. Vi niste njegov terapeut, pa da se bavite uzrocima i analizama (a on verovatno ne bi nikad ni pristao da ide kod nekog terapeuta, jer šta mu fali?) pa zato treba da vas zanima gde ste vi u toj priči. Da li možete da funkcionišete sa nekim ko vam nikada neće reći da vas voli, neće se opustiti i prepustiti i uvek će biti potrebno da oseća pritisak i da bude pomalo ljut, da bi stegao zube i učinio pravu stvar?
On vas čak nikada i ne naziva svojom devojkom – ipak, svi njegovi prijatelji i porodica (koji ga poznaju duže i bolje nego vi) pitaju za vas, uvek mu kažu da dođe sa vama, pozivaju vas na sva druženja i slavlja i tretiraju vas kao verenicu. Oni znaju da je stvar ozbiljna, iako vi niste sigurni. Jer znaju kakve je veze imao ranije i kako se ponašao i da to što tako kulira znači da pokušava da kontroliše svoj strah i da ubedi sebe da je sve regularno i bezbedno. Tražiti od njega da se suoči sa svojim strahom i da sebi razjasni svoje reakcije i ponašanje, da prizna i uvaži svoja osećanja i da se otvori ka vama, jer sve to utiče na vas (i povređuje vas) isto je što i očekivati da se tvrđava otvori, spusti pokretni most i primi osvajačku vojsku sa dobrodošlicom.
