Gledaš svoj život kao da se događa nekom drugom.
Imaš tu filmsku priču u glavi – o tome kako si otišla na fakultet, pronašla dobar posao, srela onog pravog, udala se i stvorila porodicu. Srećan kraj. Ali to je tako samo na filmu. Životni scenariji su daleko jednostavniji i istovremeno mnogo kompleksniji. Uživi se u svoj život, umesto da se nerviraš što se ne odvija po očekivanom scenariju.
Misliš da imaš dovoljno vremena – ako želiš da napišeš knjigu, pokreneš posao, da se posvetiš porodici, a nikako ne preduzimaš početne korake i ne radiš na tome, misleći da imaš još vremena i da ćeš to uraditi kasnije, sledeće godine, ili kad završiš ovo ili ono, to samo znači da tvoja želja nije jača od tvoje nesigurnosti. To su samo izgovori da se ne suočiš sa strahom od uspeha ili neuspeha, uopšte, sa strahovima koji te teraju da odlažeš akciju i pričaš sebi utešne priče.
Loš osećaj pretvara se u loš dan – uzimaš ozbiljno svoje negativne emocije i puštaš ih da preovladaju i daju ton i atmosferu tvom danu, nedelji, životnom periodu. Prosto hrliš u depresiju, kao da ćeš tamo najzad naći neku utehu, ili neko dovoljno uverljivo opravdanje za svoju neispunjenost i nezadovoljstvo.
Čekaš inspiraciju i želiš da se osećaš motivisano pre nego što počneš nešto da radiš. Tako razmišljaju luzeri. Čekaju da ih nešto ponese. Uspešni ljudi ne čekaju ništa, nego sednu i rade. Kad jednom počnu, motivacija i inspiracija se same pojavljuju u vidu kreativne energije i istrajnosti i želje da se stvari isteraju do kraja. Potrebno je da naučiš da radiš bez inspiracije i motivacije, da prikupljaš svoju snagu iz svrhe i namere, a ne iz strasti.
Izvor fotografija: instagram.com/mood70s
Brankica Milošević
