O spasu duše obično razmišljamo (ako to uopšte i činimo) u religioznim okvirima. Ali duša se budi, oživljava i spasava zahvaljujući našoj svesti, nameri i onome što preduzimamo da svoju dušu oplemenimo, nahranimo i ispunimo – ako verujemo da nam Bog ili koja god viša sila u tome može pomoći, već sama vera nas bodri i ohrabruje. Ali ako verujemo da će više sile učiniti nešto umesto nas, izvući nas iz bedaka i dati smisao našem životu bez našeg učešća i truda, živimo u zabludi u kojoj se duša lagano guši i gasi. Ovo su znaci da treba da se trgneš i učiniš sve što možeš za spas svoje duše. Uz Božiju pomoć, uz pomoć prijatelja, uz stručnu pomoć – sve što će ti pomoći u tome, vredno je i dobrodošlo.
Ponavljaš iste greške
Ponavljanjem grešaka tvoje biće ti poručuje da ne napreduješ, da ne savladavaš lekcije koje ti je život pripremio, da uporno padaš na istim ispitima. I tako živiš u začaranom krugu, gomilajući slična iskustva koja ne obogaćuju tvoj unutrašnji svet i ne vode te ka mudrosti. Probudi se, razmisli o svojim greškama, pokušaj da ih prihvatiš i da prepoznaš sledeću situaciju, odnosno priliku da postupiš drugačije.
Pronalaziš izgovore
Pokušavajući da odagnaš osećanje krivice zbog stvari koje treba da radiš, a ne radiš ih, kao i zbog onih koje radiš, a znaš da ne treba, pronalaziš izgovore. Nemaš vremena, umorna si, baviš se drugima više nego sobom, jer si im potrebna… Ili ubeđuješ sebe da si morala tako da postupiš, da si slagala da bi nekog zaštitila, izdala, jer nisi imala kud… Koliko god bili realni i ubedljivi, to su samo izgovori. “Gde ima volje, ima i načina” – jeste kliše, čije je svako slovo istinito. Tvojoj duši je potrebno pročišćenje od takvog mentalnog opasnog otpada – odaberi prioritet, jednu stvar koju treba da uradiš i koju odlažeš (možda i godinama), saberi svu svoju snagu i hrabrost i uradi je. Da li će to doneti očekivane rezultate gotovo da nije važno – osećaj postignuća, osećaj da možeš ono što si rešila da hoćeš, dragoceniji je od svega, on hrani dušu čistim svetlom.
Strahuješ od budućnosti
Ta strepnja ti stvara neprekidnu napetost i vodi u anksioznost – sa jedne strane, ne možeš da znaš šta ti budućnost donosi, a sa druge, ako stalno osećaš zebnju, svaki sledeći trenutak i svaka promena koja dolazi, donosi ti samo još više zebnje, straha i brige. Dakle, usredsredi se na sadašnji trenutak, jer u njemu daješ svoj doprinos narednom trenutku koji dolazi – stvaraš svoju budućnost. Budi prisutna, usredsređana na ono što se trenutno dešava i kad osetiš da ti misli beže i da počinju da se skupljaju i vrtlože u crnim oblacima u tvojoj glavi, seti se da treba da izađeš odatle, iz “mrtvog ugla” između sadašnjosti i budućnosti i da se fokusiraš na trenutak. Strah guši tvoju dušu i utrnjuje njeno svetlo, ne dozvoli mu da prevlada.
