Kad se osećaš kao da ti više nije ni do čega, da stojiš na ivici nekog ponora i da samo treba da odlučiš da li da prestaneš da stojiš i da se prepustiš padu (ne moraš čak ni da skočiš), ili da možda sačekaš da te neko gurne (pa da ne budeš odgovorna) ili da pronađeš nešto smisleno zbog čega ćeš želeti da se pomakneš sa te ivice – znači da si u svađi sa svojom dušom. Uopšte ne razgovarate, komunikacija vam je prekinuta, a ona ti sirota, uporno šalje poruke i upozorenja.
Glas tvoje duše
Možda misliš da je dovoljno što postojiš i da se život odvija spontano, sama od sebe i prepuštaš se iskustvima, vođena impulsom, i osećaš se kao lopitca u fliperu. Možda uopšte nisi srećna sa svim tim iskustvima, rizikovanjima, površnostima, slučajnim izborima, ali barem se nešto dešava i imaš utisak da živiš jako intenzivnim životom, dok ispunjenost suštinski izostaje. Sadržaji koji “popunjavaju rupe” jednostavno nisu isto što i sadržaji koji ispunjavaju tvoju dušu. Ti ne znaš šta treba da radiš, jer ti niko nije dao uputstvo za upotrebu života, kad si u njega ušla, a sve što si naučila u međuvremenu, izgleda nedovoljno. Ipak, mi smo opremljeni za življenje u smislu i zadovoljstvu, u ispunjenosti i sreći – imamo dušu, imamo biće, više JA, imamo svest, razum, osećanja, imamo istinu – to su sve moćni instrumenti ako želimo da ih primenjujemo. Ako si nesrećna sa svojim izborima, ljudima koji te okružuju, situacijama u koje upadaš, znači da ti je potrebna promena. Duša ti upućuje vapaj, to je taj glas koji ne čuješ.
Ne učiš na svojim greškama
Jedna poslovica kaže da mudri ne moraju da uče na svojim greškama, jer uče i iz tuđih, ali dok dođeš do te mudrosti, napravićeš puno grešaka – imaćeš puno prilika da nešto naučiš iz tih bolnih i vrednih lekcija. Duša se slaže sa tim. Ali ako samo kriviš sebe za svoje greške i zatvaraš se u grižu savesti i osećanje krivica, tvoja duša bukvalno trpi nasilje. Osećanje krivice je destruktivno, zato što te tera da tražiš za sebe izgovore i opravdanja, kako bi ga umanjila, jer ne želiš tako da se osećaš. To je zloupotreba greške, koja zapravo služi da shvatiš šta si i zašto si uradila pogrešno, da stekneš iskustvo koje ćeš upotrebiti u sledećoj sličnoj situaciji. To je naučena lekcija – da sledeći put ne pogrešiš, barem ne na isti način. Duša ostaje zdrava i čista ako prestaneš da tražiš izgovore i da lažeš sebe, a ako ne prestaneš, ona će se umoriti toliko da ćeš to fizički osećati.
