Strahuješ od budućnosti
Tvoja duša je rođena slobodna i bez straha i ne želi da bude utamničena strahom i anksioznošću. Život je predviđen da se živi u sadašnjem trenutku, u punom prisustvu i pri punoj svesti. Strahovanje zbog onoga što može da se desi, a što ne možeš da predviditš, oduzima ti i prisutnost i svesnost i samim tim moć da sada učiniš nešto, što će sutra dati dobre rezultate.
Živiš u prošlosti
Nostalgija za bezbrižnim i boljim vremenima, jednako je otrovna kao i osećanje krivice, koje tvoju pažnju zadržava na onome što je bilo i što ne možeš da promeniš. Čovek ne može da se vrati nazad, život se odvija samo u jednom pravcu – ide napred, htela ti to ili ne. Promene obično nisu ni željene, ni dobrodošle, čak ni onda kada svesrdno radiš na njima, jer si svesna da su neophodne i zato je potrebno da prihvataš ono što dolazi i da ostavljaš i otpuštaš ono što je prošlo.
Samu sebe loše tretiraš
Svako je sam sebi najveći kritičar i sudija i u većini slučajeva užasno smo strogi i sebi ne opraštamo i ne tolerišemo ono što opraštamo i tolerišemo drugima. Često mislimo i govorimo sami sebi kako smo glupi, sebični, nesposobni, psujemo sebe zbog nespretnosti i ograničenja. Da li bismo trpeli da se neko drugi tako ophodi prema nama, da nam se tako obraća i tretira nas kao jadne budale? Ako želiš poštovanje i ljubav, prvo moraš sama sebi da ih pružiš, a zatim da ih pružaš i drugima. Pozitivan stav prema sebi i dobra komunikacija sa sobom, naučiće te da u odnosima sa ljudima gajiš dobar i pozitivan pristup i da ne tolerišeš kad te neko loše tretira.
