Stalno razmišljaš o tome da si mogla bolje
Ne možeš a da se stalno ne preispituješ – jer možda postoji odnos koji ima iste prednosti koje ceniš (udobnost, poverenje, prijateljstvo, neuznemirenost dramom i tripovima) a ipak u njemu ima strasti i ljubavi. Znaš li zašto te to muči? Zato što ti nedostaje ljubav, zato što osećaš da nije pošteno biti u odnosu u kome nisi razvila snažna i duboka osećanja, zbog toga što si neispunjena i nezadovoljna, jer znaš da to nije to i da bi pristala na uznemirujuću i napornu vezu, u zamenu za intenzitet ljubavnih osećanja.
Ne osećaš da postaješ bolja osoba
U vašem odnosu se ništa ne menja – i to je san svake povređene duše, koja čezne da se uz nekog odmori i smiri. Ali, ne može se živeti u snu. Probudiš se i shvatiš da je sve i dalje isto, jer vas dvoje živite paralelnim životima – ne smetate jedno drugom, uklapate svoje obaveze i zajedničke aktivnosti, ali se nigde i ne prožimate i ne osećaš ono duhovno jedinstvo i telesno blaženstvo, koje donosi duboka ljubav. Možda ti je odmor bio potreban, ali koliko dugo ćeš još koristiti drugu osobu kao tajm-aut? Ne bi mogla da kažeš da ti je dosadno, ali osećaš da mirna i stabilna rutina koju ste uspostavili prosto hvata paučinu. Nisi inspirisana, ne stičeš nove uvide i saznanja o sebi, ne postaješ bolja osoba – ne učiš ništa. Željeni status quo, zapravo je stagnacija.
