Možda uzidišeš u potaji, jer te nešto pritiska i opterećuje, osećaš da ti je život ušemljen, da ideš utvrđenim putem i da ti je glavna težnja da budeš bezbedna, da ne upadaš u konflikte i da ideš pravo napred, ne gledajući ni levo ni desno, putem kojim idu dobre, moralne i prijatne devojke, kojima muškarci žele da se ožene. Negde u tebi tinja neugasli plamičak pobune, želja za slobodom, osećaj da živiš životom koji nije tvoj, iako svi odobravaju tvoj način života i ni po čemu se ne izdvajaš od drugih. I kad pomisliš kako bi nekad rado bila malo divlja, malo neodgovorna, malo površna i kako bi rado pobegla iz tog sređenog života kad bi ti se ukazala prilika, samo uzdahneš, jer ne vidiš priliku. Ostaješ u zarobljeništvu udobnosti i pristojnosti svog života i sve više se udaljavaš od od onog plamička koji te neprijatno podseća da za slobodu moraš da se izboriš.
Radiš ono što tvoji roditelji očekuju od tebe
Jer si dobra devojka i ideš putem koji je za tebe već određen – tvoji roditelji ti žele najbolje i njihova očekivanja su realna. Da se školuješ, da diplomiraš, da budeš odličan student, da se zaposliš i da ni od koga ne zavisiš, da pronađeš dobrog muža i da imaš porodicu, stabilnost i sigurnost. Ko ne bi želeo tako nešto? Možda duboko u sebi čuvaš ideju da ćeš jednom, kad postigneš sve da oni budu zadovljni i ponosni (vratiš im sve što im duguješ, jer su toliko uložili u tebe) raditi ono što hoćeš i o čemu maštaš. Ali ta ideja je vremenom sve maglovitija i udaljenija.
I ne pokušavaš da slediš svoje snove, jer smatraš da su neozbiljni i neostvarivi
Ali to o čemu maštaš niko ne radi – barem niko cenjen u tvojoj sredini. I tako ti potiskuješ svoje snove, jer misliš da su nedostižni i da ionako ništa ne vrede. Verovatno te je sramota i da priznaš šta je ono što ti u duši želiš, jer to je tako…ispod nivoa. I tako odustaješ od svoje suštine i udaljavaš se od svoje čežnje za slobodom.
