Zavisnost od ljubavi je samo lep naziv za veoma loše emotivno stanje – jer tu se i ne radi o pravoj ljubavi i dubokim osećanjima, nego uglavnom o gladi nastaloj iz temeljnog nedostatka ljubavi u detinjstvu. Odnosi koje ostvarujemo kao ljubavni zavisnici nikada nisu stabilni i pouzdani, niti biramo osobe koje nas prihvataju i podržavaju. To su često vrlo intenzivni odnosi, u kojima su emocije više snažne nego duboke, koje karakterišu česti sukobi, dramatične scene, verbalno i emotivno nasilje (a ponekad i fizičko). Ovo su znaci da patiš od ove vrste zavisnosti.
U vezi gubiš sebe
Stalno si na oprezu i razmišljaš o tome šta će partner reći, kako će reagovati i kako će se osećati zbog tebe, trudiš se da budeš na usluzi i puna razumevanja i često završiš pitajući se šta sa tobom nije u redu i šta je to što nisi učinila, jer partner nije zadovoljan tobom. Suština je u tome da ni ti nisi zadovoljna sobom, jer da jesi, ne bi pokušavala da stvoriš od sebe ono što misliš da njemu treba i da mu se svđa, već bi bila ono što jesi. Pritom, tvoje požrtvovanje ima posesivne i sebične motive, to nije empatija, niti ljubav, nego želja da nekog zadržiš i da mu budeš najvažnija.
Niko drugi ne postoji za tebe
Kad si u vezi, zaboravljaš ljude oko sebe. Prijatelji i porodica odlaze u drugi plan – zapravo, prestaješ da misliš na njih, jer te zanima jedino tvoja nova veza. Oni su verovatno već navikli na to i znaju da te više neće viđati kad se tako “zaludiš” dok ne dođe vreme da ti budu potrebni da im se žališ i tražiš utehu. Verovatno ti to i kažu, ali ti misliš da oni to treba da prihvate i ne preispituješ sebe, zašto je to tako.
Osećaš se kao da ti nešto govori da iskoristiš priliku i uzmeš od te veze sve što možeš, pošto ionako neće potrajati. I to je verovatno glas tvog bića.
