Plašiš se da kažeš kako se osećaš
Shvataš da je njegova tolerancija na nuli i ne želiš da rizikuješ da ga izgubiš. Još uvek se ne pitaš zašto ti je stalo da zadržiš nekoga kome ne možeš da kažeš da si uznemirena i nezadovoljna i da od njega tražiš da ti pruži ono što kao žena zaslužuješ – ili da ga ostaviš, ako on to nije u stanju da ti pruži. Svoja razmišljanja u tom pravcu (i dileme) zadržavaš za sebe. Ali sa nekim koga stvarno ceniš, verovatno bi mogla i o tome da razgovaraš, zar ne?
Nikad ne odbijaš seks
Ne zato što ga uvek želiš, nego zato što se bojiš da će te varati, ako mu ne pružiš sve što hoće, kad god hoće. I misliš da je to odgovarajuća uloga za zaljubljenu curu – da uvek bude spremna da se preda strasti. Ali, koliko puta si bila daleko od svakog pravog raspoloženja i nisi osetila ni malo strasti i pomislila si kako je on grub i sebičan… A ipak si mu i dalje na raspolaganju.
Sve radiš za njega
Servisiraš ga na sve načine – kuvaš za njega i trudiš se, čak i ako nemaš neke veštine ni interesovanje, nikad ne isključuješ ton na telefonu, jer on može da pozove usred noći da te nešto pita (ne zanima ga što spavaš) i očekuje da uvek budeš tu i dostupna kad si mu potrebna. Već si za njega učinila toliko toga, samo da bude zadovoljan. On je kao razmaženo dete, a ti si kao prezaštitnički nastrojena majka, samo sa drugim motivima – ako mu ti daješ sve što mu treba, on to neće tražiti na nekom drugom mestu.
