Postaješ lenja
Pobuna protiv zarobljeništva u rutini može da se ogleda u aljkavosti – iako u tvoju rutinu spada pakovanje stvari, nameštanje kreveta, pranje sudova, postaješ nemarna i više ne vodiš računa o održavanju reda.
Ne znaš kako se osećaš
Nisi nesrećna, ali si nezadovoljna. Nisi tužna, ali nisi baš ni puna ljubavi. Ako nešto osećaš, to je praznina, manjak osećanja, odsustvo nečeg bitno vitalnog. Jasno ti je da toneš i da treba da potražiš pomoć, ali i dalje samo sediš i razmišljaš o tome.
Zapostavljaš svoj izgled
Mrzi te da ulažeš trud koji obično ulažeš u doterivanje. Možda si dodala nekoliko kilograma, ili ih izgubila, svela si doterivanje na pranje kose (izrastak se već odavno vidi) i uopšte se ne osećaš ženstveno i poželjno.
Realnost ti je zamagljena
Rasejana si, ništa ti ne drži pažnju, ne boraviš u sadašnjosti, već u nekoj izmaglici prošlih događaja i neizvesne budućnosti. Ništa ti ne drži pažnju i radije bi bila bilo gde, nego tu gde jesi, ali ne možeš ni o tome jasno da razmišljaš i da kažeš gde bi volela da budeš i šta bi htela da radiš.
Neprekidno si umorna
Spavala deset ili pet sati, isto si umorna. Osećaš manjak energije, entuzijazam ti je na nuli i sva snaga ti je potrebna da se ujutru pokreneš i nastaviš kroz dan, na autopilotu. Odlaziš na spavanje umorna i budiš se umorna.
Svi znaci da te rutina progutala, veoma su bliski znacima depresije. Gubiš životnu radost, nemaš motiv, fokus, volju i energiju. Znaš da tako ne možeš da nastaviš i da prosto moraš da učiniš nešto. I moraš – a to takođe moraš da odlučiš, bez pomoći bilo kakvog nadahnuća, motiva i volje. Možda će te pokrenuti strah da bi zaista mogla da završiš na antidepresivima ako se ne pomakneš sa mrtve tačke.
Naslovna fotografija: instagram.com/ootdmagazine
Brankica Milošević
