Život je pun faza, prekretnica i kriza – daleko od toga da kriza dolazi tek sa srednjim godinama, svaka decenija (zrelosti i iskustva) donosi svoju krizu. To su oni momenti kad počnete sve da preispitujete, kada ste niste sigurni kuda vas vodi put uspeha koji postižete, ili neuspesi sa kojima se suočavate. Kad se pitate „dokle ovako“, bilo da strahujete da će prestati da vam ide dobro (i šta će biti posle), ili se pitate hoće li vam ikada krenuti nabolje. Životne krize su veliki i važni učitelji i znak ličnog razvoja, a svoju prvu veću krizu prepoznaćete po ovim znacima (zrelosti).
Kajete se što ste podigli taj kredit. Bilo je to jednostavno rešenje, završili ste ono što ste hteli s tim novcem, ali, godine otplate deluju kao večnost i osećate se kao zarobljenik. Da li ste upali u dužničko ropstvo, kao i uglavnom svi oko vas? Da li je normalno tako živeti i po čemu je to normalno? Zaričete se da kada otplatite taj kredit, više nikada nećete uzeti novi. Ah, danak neiskustvu. U nekoj sledećoj krizi, ponovo ćete to uraditi, a shvatićete i da ste ponovili mnogo grešaka, za koje ste verovali da ste ih prevazišli, samo zato što ste odlučili da to više ne radite. U drugoj, ili trećoj životnoj krizi, na redu je potpuna iskrenost u odnosu na laganje sebe.
View this post on Instagram
Počinjete da se poredite sa drugim uspešnim ljudima vaših godina. Ako svi već imaju porodice, karijere, kuće, automobile, a vi još niste čekirali neku od ovih stavki (ili više njih), zaista ćete se osećati kao gubitnik. Kaskate za svojom generacijom – kao da su svi sredili svoje živote, uglancali svoje zone komfora i puni su samopouzdanja, jer za njih više nema neizvesnosti, idu zacrtanim putem, dok vi i dalje eksperimentišete po nekakvim stazama i stranputicama ličnih otkrovenja i nekonvencionalnih stilova života.
U prvoj životnoj krizi želite da ovladate standardima društva, da biste pokazali (sebi i drugima) da to možete i da biste se zatim bolje osećali sa sopstvenim standardima (možete isto što i drugi, ali birate ono što birate). Ah, dajte sebi vremena – u nekim sledećim krizama želećete da se oslobodite svih nametnutih standarda i brinućete da li ste dovoljno autentični, a ne da li ste dovoljno sposobni da zauzmete svoje mesto u društvu.
Osećate se dezorijentisano. Postigli ste pojedine stvari kojima ste težili, možda ne na način kako ste planirali ili priželjkivali, ali imate neke dobre i stabilne stvari u svom životu, dok vas gomila drugih, koje nemate, obeshrabruje i dovodi do ogorčenja. Možda ste već imali i izgubili „pravu ljubav“ i pitate se šta vam uopšte ostaje i da li je moguće pronaći novu ili drugačiju pravu ljubav, pitate se hoćete li raditi taj posao (koji vam se u stvari sviđa i ispunjava vas) do penzije i da li je moguće raditi isti posao celog života i ne izgubiti svaku strast i entuzijazam u rutini profesionalnosti. Bojite se da više nema izazova pred vama, ne možete da ih predosetite i zamislite. Malo ste se pogubili. Iskusniji od vas vam obećavaju da to nije ništa – slede krize u kojima ćete biti mnogo više dezorijentisani, zaglavljeni i izgubljeni, ali slede i otkrovenja koja se tiču strasti i profesionalnosti (shvatićete da ste pogrešno shvatali profesionalnost i da je strašću moguće upravljati i ulagati je tamo gde želite – hoćete, obećavam).
