Dešava se to, i u prijateljstvu i u romantičnim odnosima (uslovno rečeno, jer nema ničeg romantičnog kad se neko pojavljuje samo kad njemu odgovara). Vi verujete da ste sa nekim bliski, da imate vrlo otvoren odnos, da ste toj osobi važni, jer i ona važna vama, ali, na kraju se ispostavi da ste usamljeni u tom stavu. Ovo su nepogrešivi znaci da ste nekome „rezervni prijatelj“.
Pojavljuje se samo kada mu nešto treba. Zove vas na večeru, ali taj poziv, zapravo, znači da ga je onaj sa kim je hteo da večera „ispalio“, a možda je uputio isti poziv još nekoliko puta, pre nego što je stigao do vas. U redu je naći se nekome u nevolji, praviti mu društvo (kad nema ko drugi), ali nemojte očekivati da će vam ta osoba biti zahvalna i da će se naći vama u vašoj krizi (i potrebi za bilo čijim društvom). Niko ne voli da nekome bude bilo ko. Možda vi ne razmišljate tako i to vam nije važno, ali pre ili kasnije ćete se u ovakvom odnosu osećati nepoštovano i iskorišćeno i bićete tužni zbog toga.
View this post on Instagram
Kada vas prijateljica zove da vas pita kako ste, a onda se to vrlo brzo pretvori u beskrajan monolog – svaki put. Prijateljstvo je stvar uzajamnog davanja i primanja, kao i svaki drugi odnos. Tu ste da čujete kako prijateljica glasno razmišlja o svom slomljenom srcu, svojoj porodičnoj ili poslovnoj situaciji, ali ako je to uvek samo njena priča o problemima (o kojima ste već čuli trilion puta), počećete da se osećate kao kontejner za odlaganje toksičnog otpada. Prijateljici je potrebno pražnjenje, a vi ste samo uslužna posuda, jer mora negde da sruči ono što joj preliva, da bi imala osećaj da je nešto uradila za sebe (iako nije, i ni izdaleka ne želi da čuje ništa o tome). I svaki put kada pokušate da joj pričate o nekom svom problemu, to se nekako preokrene, obično kroz primer kako se i njoj desilo nešto slično, a priča se zatim (beskrajno) nastavlja o tome šta se sve njoj desilo. Prijateljica koja samo priča o sebi i ne ume da sluša, nije vam prijateljica – vi njoj jeste, ali ona vama nije.
Kada nekog zovete, jer ste u krizi, a on nema ideju da dođe i bude pored vas, ili čak nema ni vremena da razgovara, ili vas sutradan posle tog razgovora ne zove da pita kako ste, siguran je znak da ste na njegovoj rezervnoj listi. Ali, zaista, koga prvo zovete, kad vam nije dobro, kad vam treba pomoć, podrška, razumevanje, uputstvo? Koga zovete, kad ne znate šta da radite? Verovatno ne tu osobu koja nema vremena za vas. U takvim trenucima vaš instinkt preuzima i vi ste iskreni prema sebi – znate da na tu osobu ne možete računati i zovete onu na koju možete.
View this post on Instagram
Onaj kome se prvo obraćate kad vam nije dobro, vaš je pravi prijatelj. To je onaj koji će ostaviti sve što radi i doći da vas drži za ruku i da vas grli i plače sa vama. Melodramatično? Jeste, ali je tako. Oni koji nisu tako bliski sa vama nekako će zaobići sve vaše krize i neće ni znati da vam se nešto događalo. Isto važi i obrnuto – kad o velikim događajima u nečijem životu saznajete od drugih, a ne od te osobe, onda to nije pravo prijateljstvo. Sa ovim se možete suočiti na vrlo neprijatan način – vi verujete da ste sa nekim bliski, a onda negde čujete da je ta osoba imala smrtni slučaj u porodici, da se preselila, verila, zatrudnela… I prosto ne možete da verujete da se nije setila da vas pozove i to podeli sa vama.
Ako prepoznajete svoju priču sa nekom osobom u ovim primerima, shvatite i prihvatite da je to jednostrano prijateljstvo – u tom odnosu prijatelj ste samo vi. I vi treba da postavite granice i odlučite kako će i da li će to prijateljstvo funkcionisati.
Naslovna fotografija: instagram.com/harrymetsally__
Brankica Milošević
