Ako negde odete i organizujete čuvanje psa, ludo ste zabrinuti

Bilo da ga čuva vaša mama (u stvari, naročito tada) komšinica, ili hotel za pse, to sigurno nije ono što vašem psiću treba i što mu vi pružate. Neprestano zovete i proveravate da li je sve u redu – da li je kuca jela, kakila, spavala, da li su joj dostupne njene omiljene igračke, da joj slučajno nije suva njuška i da li se igra. Ako vam kažu da je sve u redu, ne verujete im. Ako čujete da je apatična i tuguje za vama, napuštate sve i dolećete kući da spasete svog ljubimca.

Više smislenih razgovora vodite sa svojim psom, nego sa bilo kim drugim

On vas tako pažljivo sluša. U pravom trenutku zacvili, zalaje, stavi vam glavu u krilo. Takvu empatiju nikada niste doživeli sa ljudima. Šta god da mu ispričate, vaš pas će vam dati baš ono što vam treba – pažnju i utehu. Ali zašto je vaš život tako mizeran da vam treba takva pažnja i uteha? Ne verujete više nikome? Znate, to znači da ne verujete ni sebi. A psu nije potrebno vaše poverenje. Kome ćete onda dati tako važnu i vrednu stvar? Porazgovarajte o tome sa svojim psom.

Fotografišete ga stalno

Svi oko vas ćutke prelaze preko toga što tretirate psa kao da vam je dete i ljubazno komentarišu fotografije koje im pokazujete, ili lajkuju one koje postujete na društvenim mrežama. Ali svi smatraju da ste frik i sažaljevaju vas. Ne samo zato što su ljudi generalno površni i skloni da osuđuju vrednosti različite od njihovih. Nego i zato što kapiraju da ćete potpuno odlepiti kad vam pas bude uginuo. Valjda znate da ćete ga nadživeti, da?