Proces preboljevanja bivših, prihvatanja raskida i nastavljanja dalje, ako ne pronalaženjem novog partnera, onda svakako prevazilaženjem zamisli da se možemo vratiti starom, uključuje recidive. Cimaćeš se, miriti, nastavljati, davati drugu, treću i ko zna koju šansu po redu, možda ne zato što misliš da on to zaslužuje, nego zato što ti ne možeš da prekineš. Agonija odumiranja tkiva organske povezanosti među bivšim partnerima ume i godinama da potraje. Ova bolest je bolna i smarajuća, čak i kad se među vama ne dešava ništa ružno, kad vam komunikacija ostaje civilizovana i kad jedno drugom zaista želite (uglavnom) sve najbolje. A čak i najkulturniji, najfiniji i najmirniji bivši, umeju da prave ispade, koji ih otkrivaju u stvarima koje ne mogu da kontrolišu – sirovim emocijama sa kojima nisu mogli da se izbore ni dok ste bili u vezi, posesivnošću i labilnošću.
Ovo su pouzdani znaci da te nije preboleo, ali da nikako ne zaslužuje da mu daješ još jednu šansu (naročito ako si to već uradila jednom, dva…dobro, nećemo da brojimo, neprijatno je):
Pijane poruke i pozivi
Poznato? Verovatno te je svaki bivši zvao u udešenom stanju, možda posle nekog očekivanog vremena (prošle su tri nedelje ili malo više, a nema ništa od svih tih riba na koje je računao kad si mu dosadila) i u trenutku kad i on tebi najviše nedostaje, jer još nisi ni pomislila da se okreneš nekom udvaraču iz rezerve (priznaj sada da si imala rezervu), ili posle nelogično mnogo vremena, kad si taman počela da osećaš da možeš da živiš bez njega i da nazireš neki smisao u svemu tome. Dakle, on šalje poruke, pa zove. Ili odmah zove. Pijan. Urađen. Neprijatno je čuti kako zapliće jezikom i kako mu krči glas, a kamoli ono što izgovara. Možda ima da ti kaže koliko si ispala kučka prema njemu, što znači da je užasno povređen, a možda će te i zaprositi – ne primaj se ni na jedno ni na drugo. Neka se bori sa svojim ličnim demonima, jer to što je on povređen ili što se setio da si ti žena njegovog života uopšte nije realno i nema veze sa tobom. (Pravi je trenutak da ozbiljno razmisliš o onom rezervnom igraču – ako taj još uvek ima strpljenja da sedi na klupi, verovatno je zaslužio da ga shvatiš ozbiljno.)
